Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
»Sedaj kliči, če bo tam kdorkoli, ki ti bo odgovoril. H kateremu izmed svetih se boš obrnil?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
Kajti bes ubija nespametnega človeka in zavist ubija neumnega.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
Videl sem nespametnega, da se ukoreninja, toda nenadoma sem preklel njegovo prebivališče.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Njegovi otroci so daleč od varnosti in zdrobljeni so pri velikih vratih niti tam ni nikogar, da jih osvobodi.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
Katerega žetev pojedo lačni in jo pobirajo celo iz trnja in ropar požira njihovo imetje.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
Čeprav stiska ne prihaja iz prahu niti težava ne poganja iz tal,
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
vendar je človek rojen za stisko, kakor iskrice letijo navzgor.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Iskal bi Boga in Bogu bi izročil svojo zadevo,
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
ki dela velike stvari in nedoumljive, čudovite stvari brez števila,
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
ki daje dež na zemljo in vode pošilja na polja,
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
da tiste, ki so nizki, postavi visoko; da bi tisti, ki žalujejo, lahko bili povišani do varnosti.
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
On razočara naklepe prebrisanega, tako da njihove roke ne morejo opravljati svoje podjetnosti.
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
Modre jemlje v njihovi prebrisanosti in nasvet kljubovalnega je naglo izvršen.
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
Srečajo se s temo podnevi in tipajo opoldan kakor ponoči.
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
Toda on rešuje ubogega pred mečem, pred njihovimi usti in pred roko mogočnih.
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
Tako ima ubogi upanje in krivičnost ustavlja svoja usta.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Glej, srečen je človek, ki ga Bog graja, zatorej ne preziraj karanja Vsemogočnega.
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
Kajti on dela rane in jih povezuje, on ranja in njegove roke ozdravljajo.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
Osvobodil te bo v šestih težavah. Da, v sedmi se te nobeno zlo ne bo dotaknilo.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
V lakoti te bo odkupil pred smrtjo in v vojni pred močjo meča.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
Skrit boš pred bičanjem jezika niti se ne boš bal uničenja, kadar to prihaja.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
Ob uničenju in lakoti se boš smejal niti se ne boš bal zemeljskih zveri.
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
Kajti v zavezi boš s kamni polja in poljske zveri bodo v miru s teboj.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
Vedel boš, da bo tvoj šotor v miru in obiskal boš svoje prebivališče in ne boš grešil.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
Vedel boš tudi, da bo tvojega semena veliko in tvojega potomstva kakor trave zemlje.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
K svojemu grobu boš prišel v polni starosti, podobno kakor kopica žita prihaja v svojem obdobju.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Glej to, mi smo to preiskali, tako je to. Poslušaj to in spoznaj to v svoje dobro.«
