Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
Призови же, аще кто тя услышит, или аще кого от святых Ангел узриши.
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
Безумнаго бо убивает гнев, заблуждшаго же умерщвляет рвение.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
Аз же видех безумных укореняющихся, но абие поядено бысть их жилище.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Далече да будут сынове их от спасения, и да сотрутся при дверех хуждших, и не будет изимаяй.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
Иже бо они собраша, праведницы поядят, сами же от зол не изяти будут: изможденна буди крепость их.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
Не имать бо от земли изыти труд, ни от гор прозябнути болезнь:
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
но человек раждается на труд, птенцы же суповы высоко парят.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Обаче же аз помолюся Богови, Господа же всех Владыку призову,
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
Творящаго велия и неизследимая, славная же и изрядная, имже несть числа:
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
дающаго дождь на землю, посылающаго воду на поднебесную:
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
возносящаго смиренныя на высоту и погибшыя воздвизающаго во спасение:
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
расточающаго советы лукавых, да не сотворят руце их истины.
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
Уловляяй премудрых в мудрости их, совет же коварных разори.
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
Во дни обымет их тма, в полудне же да осяжут якоже в нощи,
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
и да погибнут на брани: немощный же да изыдет из руки сильнаго.
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
Буди же немощному надежда, неправеднаго же уста да заградятся.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Блажен же человек, егоже обличи Бог, наказания же Вседержителева не отвращайся:
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
Той бо болети творит и паки возставляет: порази, и руце Его изцелят:
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
шестижды от бед измет тя, в седмем же не коснеттися зло:
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
во гладе избавит тя от смерти, на брани же из руки железа изрешит тя:
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
от бича языка скрыет тя, и не убоишися от зол находящих:
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
неправедным и беззаконным посмеешися, от дивиих же зверей не убоишися,
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
зане с камением дивиим завет твой: зверие бо дивии примирятся тебе.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
Потом уразумееши, яко в мире будет дом твой, жилище же храмины твоея не имать согрешити:
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
уразумееши же, яко много семя твое, и чада твоя будут яко весь злак селный:
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
внидеши же во гроб якоже пшеница созрелая во время пожатая, или якоже стог гумна во время свезенный.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Се, сия сице изследихом: сия суть, яже слышахом: ты же разумей себе, аще что сотворил еси.
