Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
Взывай, если есть отвечающий тебе. И к кому из святых обратишься ты?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
Так, глупца убивает гневливость, и несмысленного губит раздра-жительность.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
Видел я, как глупец укореняется, и тотчас проклял дом его.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Дети его далеки от счастья, их будут бить у ворот, и не будет заступника.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
Жатву его съест голодный и из-за терна возьмет ее, и жаждущие поглотят имущество его.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
Так, не из праха выходит горе, и не из земли вырастает беда;
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
но человек рождается на страдание, как искры, чтобы устремляться вверх.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Но я к Богу обратился бы, предал бы дело мое Богу,
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
Который творит дела великие и неисследимые, чудные без числа,
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
дает дождь на лице земли и посылает воды на лице полей;
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
униженных поставляет на высоту, и сетующие возносятся во спасение.
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
Он разрушает замыслы коварных, и руки их не довершают предприятия.
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
Он уловляет мудрецов их же лукавством, и совет хитрых становится тщетным:
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
днем они встречают тьму и в полдень ходят ощупью, как ночью.
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
Он спасает бедного от меча, от уст их и от руки сильного.
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
И есть несчастному надежда, и неправда затворяет уста свои.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Блажен человек, которого вразумляет Бог, и потому наказания Вседержителева не отвергай,
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
ибо Он причиняет раны и Сам обвязывает их; Он поражает, и Его же руки врачуют.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
В шести бедах спасет тебя, и в седьмой не коснется тебя зло.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
Во время голода избавит тебя от смерти, и на войне - от руки меча.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
От бича языка укроешь себя и не убоишься опустошения, когда оно придет.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
Опустошению и голоду посмеешься и зверей земли не убоишься,
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
ибо с камнями полевыми у тебя союз, и звери полевые в мире с тобою.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
И узнаешь, что шатер твой в безопасности, и будешь смотреть за домом твоим, и не согрешишь.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
И увидишь, что семя твое многочисленно, и отрасли твои, как трава на земле.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
Войдешь во гроб в зрелости, как укладываются снопы пшеницы в свое время.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Вот, что мы дознали; так оно и есть: выслушай это и заметь для себя.
