Књига о Јову 5

1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?

Стригэ акум! Чине ыць ва рэспунде? Кэруя динтре сфинць ый вей ворби?

2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.

Небунул пере учис де мыния луй, простул моаре учис де априндеря луй.

3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.

Ам вэзут пе ун небун принзынд рэдэчинэ; апой, деодатэ, й-ам блестемат локуинца.

4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

Фиий луй н-ау норок, сунт кэлкаць ын пичоаре ла поартэ, ши нимень ну-й скапэ!

5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

Сечеришул луй есте мынкат де чей флэмынзь, каре вин сэ-л я кяр ши дин спинь, ши авериле луй сунт ынгиците де оамень ынсетаць.

6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

Ненорочиря ну рэсаре дин цэрынэ, ши суферинца ну ынколцеште дин пэмынт.

7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.

Омул се наште ка сэ суфере, дупэ кум скынтея се наште ка сэ збоаре.

8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,

Еу аш алерга ла Думнезеу, луй Думнезеу Й-аш спуне неказул меу.

9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

Ел фаче лукрурь марь ши непэтрунсе, минунь фэрэ нумэр.

10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

Ел варсэ плоая пе пэмынт ши тримите апэ пе кымпий.

11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

Ел ыналцэ пе чей смериць ши избэвеште пе чей некэжиць.

12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

Ел нимичеште плануриле оаменилор виклень, ши мыниле лор ну пот сэ ле ымплиняскэ.

13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;

Ел принде пе чей ынцелепць ын викления лор, ши плануриле оаменилор ыншелэторь сунт рэстурнате:

14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

дау песте ынтунерик ын мижлокул зилей, быжбые зиуа-н амяза маре ка ноаптя.

15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.

Астфел, Думнезеу окротеште пе чел слаб ымпотрива аменинцэрилор лор ши-л скапэ дин мына челор путерничь,

16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

аша ынкыт нэдеждя сприжинэ пе чел ненорочит, яр фэрэделеӂя ышь ынкиде гура.

17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.

Фериче де омул пе каре-л чартэ Думнезеу! Ну несокоти мустраря Челуй Атотпутерник.

18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

Ел фаче рана ши тот Ел о лягэ; Ел рэнеште, ши мына Луй тэмэдуеште.

19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

Де шасе орь те ва избэви дин неказ ши де шапте орь ну те ва атинӂе рэул.

20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

Ел те ва скэпа де моарте ын време де фоамете ши де ловитуриле сабией ын време де рэзбой.

21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

Вей фи ла адэпост де бичул лимбий, вей фи фэрэ тямэ кынд ва вени пустииря.

22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.

Вей рыде де пустиире, ка ши де фоамете, ши ну вей авя сэ те темь де фяреле пэмынтулуй.

23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

Кэч вей фаче легэмынт пынэ ши ку петреле кымпулуй, ши фяреле пэмынтулуй вор фи ын паче ку тине.

24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

Вей авя феричире ын кортул тэу, ыць вей гэси турмеле ынтреӂь,

25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

ыць вей ведя сэмынца крескынду-ць ши одраслеле ынмулцинду-се ка ярба де пе кымп.

26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

Вей интра ын мормынт ла бэтрынеце, ка снопул стрынс ла время луй.

27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.

Ятэ че ам черчетат, ши аша есте! Аскултэ, кэ сунт спре фолосул тэу!”