Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
Wołaj więc, jeśli jest ktoś, kto by ci odpowiedział; i do którego ze świętych się zwrócisz?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
Gniew bowiem zabija głupiego, a prostaka uśmierca zawiść.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
Widziałem głupiego, jak zapuścił korzenie, lecz zaraz przekląłem jego mieszkanie.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Jego synowie są daleko od ratunku, zostają zdeptani w bramie, a nie [ma] nikogo, kto by [ich] ocalił.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
Jego żniwo głodny pożera, wydobywa je spośród [samych] cierni, a chciwy pochłania ich bogactwa.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
Utrapienie bowiem nie powstaje z prochu ani z ziemi nie wyrasta niedola;
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
Lecz człowiek rodzi się na niedolę, jak iskry z węgla wzlatują w górę.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Ja jednak szukałbym Boga i Bogu przedstawił swoją sprawę;
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
Który czyni rzeczy wielkie i niezbadane, cudowne i niezliczone;
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
Który zsyła deszcz na ziemię i spuszcza wody na pola;
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
Który pokornych stawia wysoko, a smutnych wywyższa ku zbawieniu;
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
Który wniwecz obraca zamysły przebiegłych, tak że ich ręce nie wykonują ich zamiaru;
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
Który chwyta mądrych w ich przebiegłości, tak że rada przewrotnych szybko upada.
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
Za dnia napotykają ciemność, a w południe idą po omacku jak w nocy.
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
On wybawia ubogiego od miecza, od ich ust, i z ręki mocarza.
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
Tak to uciśniony ma nadzieję, a nieprawość zamyka swe usta.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Oto błogosławiony człowiek, którego Bóg karze; nie gardź więc karceniem Wszechmocnego.
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
On bowiem rani, ale i opatruje, uderza, a jego ręce uzdrawiają.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
Z sześciu nieszczęść cię wyrwie, a w siódmym nie dotknie cię zło.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
W głodzie wybawi cię od śmierci, a na wojnie od mocy miecza.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
Przed biczem języka będziesz zasłonięty i nie ulękniesz się spustoszenia, gdy nadejdzie.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
Będziesz się śmiał ze spustoszenia i głodu, nie będziesz się bał zwierząt ziemi.
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
Zawrzesz bowiem przymierze z kamieniami na polu, a okrutny zwierz polny będzie żyć z tobą w pokoju.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
I poznasz, że twój przybytek [jest] spokojny; odwiedzisz swoje mieszkanie, a nie zgrzeszysz.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
Poznasz też, że twoje potomstwo się rozmnoży, a twoje dzieci [będą] jak trawa ziemi.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
W sędziwym wieku zejdziesz do grobu, jak snop zboża zbierany w swym czasie.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Oto do tego doszliśmy i tak jest. Słuchaj tego i rozważ to sobie.
