Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
Rop du bare! Er det vel nogen som svarer dig? Og til hvem av de hellige vil du vende dig?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
For harme slår dåren ihjel, og vrede dreper den tåpelige.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
Jeg så en dåre skyte røtter; men med ett måtte jeg rope ve over hans bolig.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Hans barn var uten hjelp; de blev trådt ned i porten, og det var ingen som frelste dem.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
De hungrige åt op hans avling, ja, midt ut av torner hentet de den, og snaren lurte på hans gods.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
For ikke skyter ulykke op av støvet, og møie spirer ikke frem av jorden;
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
men mennesket fødes til møie, likesom ildens gnister flyver høit i været.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Men jeg vilde vende mig til Gud og overlate min sak til ham,
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
han som gjør store, uransakelige ting, under uten tall,
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
som sender regn utover jorden og lar vann strømme utover markene,
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
som ophøier de ringe og lar de sørgende nå frem til frelse,
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
som gjør de kløktiges råd til intet, så deres hender ikke får utrettet noget som varer,
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
han som fanger de vise i deres kløkt og lar de listiges råd bli forhastet;
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
om dagen støter de på mørke, og om middagen famler de som om natten.
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
Og således frelser han den fattige fra sverdet, fra deres munn og fra den sterkes hånd,
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
og det blir håp for den ringe, og ondskapen må lukke sin munn.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Ja, salig er det menneske Gud refser, og den Allmektiges tukt må du ikke akte ringe!
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
For han sårer, og han forbinder; han slår, og hans hender læger.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
I seks trengsler skal han berge dig, og i den syvende skal intet ondt røre dig.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
I hungersnød frir han dig fra døden og i krig fra sverdets vold.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
For tungens svepe skal du være skjult, og du skal ikke frykte når ødeleggelsen kommer.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
Ødeleggelse og hunger skal du le av, og for jordens ville dyr skal du ikke frykte;
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
for med markens stener står du i pakt, og markens ville dyr holder fred med dig.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
Og du skal få se at ditt telt er trygt, og ser du over din eiendom, skal du intet savne.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
Og du skal få se at din ætt blir tallrik, og dine efterkommere som jordens urter.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
Du skal i fullmoden alder gå i graven, likesom kornbånd føres inn sin tid.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Se, dette er det vi har utgransket, og således er det. Hør det og merk dig det!
