Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
Kiálts csak! Van-é, a ki felelne néked? A szentek közül melyikhez fordulsz?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
Mert a bolondot boszúság öli meg, az együgyűt pedig buzgóság veszti el.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
Láttam, hogy egy bolond gyökerezni kezdett, de nagy hamar megátkoztam szép hajlékát.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Fiai messze estek a szabadulástól: a kapuban megrontatnak, mert nincs, a ki kimentse őket.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
A mit learatnak néki, az éhező eszi meg, a töviskerítésből is elviszi azt, kincseiket tőrvetők nyelik el.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
Mert nem porból támad a veszedelem s nem földből sarjad a nyomorúság!
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
Hanem nyomorúságra születik az ember, a mint felfelé szállnak a parázs szikrái.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Azért én a Mindenhatóhoz folyamodnám, az Istenre bíznám ügyemet.
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
A ki nagy, végére mehetetlen dolgokat művel, és csudákat, a miknek száma nincsen.
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
A ki esőt ad a földnek színére, és a mezőkre vizet bocsát.
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
Hogy az alázatosokat felmagasztalja, és a gyászolókat szabadulással vidámítsa.
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
A ki semmivé teszi a csalárdok gondolatait, hogy szándékukat kezeik véghez ne vihessék.
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
A ki megfogja a bölcseket az ő csalárdságukban, és a hamisak tanácsát hiábavalóvá teszi.
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
Nappal sötétségre bukkannak, és délben is tapogatva járnak, mint éjszaka.
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
A ki megszabadítja a fegyvertől, az ő szájoktól, és az erősnek kezéből a szegényt;
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
Hogy legyen reménysége a szegénynek, és a hamisság befogja az ő száját.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Ímé, boldog ember az, a kit Isten megdorgál; azért a Mindenhatónak büntetését meg ne utáljad!
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
Mert ő megsebez, de be is kötöz, összezúz, de kezei meg is gyógyítanak.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
Hat bajodból megszabadít, és a hetedikben sem illet a veszedelem téged.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
Az éhínségben megment téged a haláltól, és a háborúban a fegyveres kezektől.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
A nyelvek ostora elől rejtve leszel, és nem kell félned, hogy a pusztulás rád következik.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
A pusztulást és drágaságot neveted, és a fenevadaktól sem félsz.
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
Mert a mezőn való kövekkel is frigyed lesz, és a mezei vad is békességben lesz veled.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
Majd megtudod, hogy békességben lesz a te sátorod, s ha megvizsgálod a te hajlékodat, nem találsz benne hiányt.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
Majd megtudod, hogy a te magod megszaporodik, és a te sarjadékod, mint a mezőn a fű.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
Érett korban térsz a koporsóba, a mint a maga idején takaríttatik be a learatott gabona.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Ímé ezt kutattuk mi ki, így van ez. Hallgass erre, jegyezd meg magadnak.
