Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
Voku do! ĉu iu respondos al vi? Kaj al kiu el la sanktuloj vi vin turnos?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
Malsaĝulon mortigas la kolero, Kaj sensenculon pereigas la incitiĝemeco.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
Mi vidis malsaĝulon, kiu enradikiĝis, Kaj mi malbenis subite lian loĝejon.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Malproksimaj de savo estos liaj filoj; Oni disbatos ilin ĉe la pordego, Kaj neniu ilin savos.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
Lian rikoltaĵon formanĝos malsatulo, El inter la dornoj li ĝin prenos, Kaj soifantoj englutos lian havaĵon.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
Ne el la polvo eliras malpiaĵo, Kaj ne el la tero elkreskas malbonago.
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
Sed homo naskiĝas por suferoj, Kiel birdoj por flugado supren.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Sed mi min turnus al Dio, Kaj al Li mi transdonus mian aferon;
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
Al Tiu, kiu faras grandaĵojn, kiujn neniu povas esplori, Mirindaĵojn, kiujn neniu povas kalkuli;
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
Kiu donas pluvon sur la teron Kaj sendas akvon sur la kampojn,
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
Por starigi malaltulojn alte, Ke la afliktitoj leviĝu savite.
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
Li detruas la intencojn de ruzuloj, Ke iliaj manoj ne plenumas sian entreprenon.
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
Li kaptas la saĝulojn per ilia ruzaĵo; Kaj la decido de maliculoj fariĝas senvalora.
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
En la tago ili renkontas mallumon, Kaj en tagmezo ili palpas, kiel en nokto.
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
Li savas kontraŭ glavo, Kontraŭ la buŝo kaj mano de potenculo Li savas malriĉulon.
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
Al la senhavulo aperas espero, Kaj la malboneco fermas sian buŝon.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Feliĉa estas la homo, kiun punas Dio; Kaj la moralinstruon de la Plejpotenculo ne malŝatu;
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
Ĉar Li vundas, sed ankaŭ bandaĝas; Li batas, sed Liaj manoj ankaŭ resanigas.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
En ses malfeliĉoj Li vin savos; En la sepa ne tuŝos vin la malbono.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
En tempo de malsato Li savos vin de la morto, Kaj en milito el la mano de glavo.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
Kontraŭ la vipo de lango vi estos kaŝita; Kaj vi ne timos ruinigon, kiam ĝi venos.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
Dum ruinigo kaj malsato vi ridos; Kaj la bestojn de la tero vi ne timos;
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
Ĉar kun la ŝtonoj de la kampo vi havos interligon, Kaj la bestoj de la kampo havos pacon kun vi.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
Kaj vi ekscios, ke paco estas en via tendo; Vi esploros vian loĝejon, kaj nenio mankos.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
Kaj vi ekscios, ke grandnombra estas via idaro Kaj via naskitaro estas kiel la herbo de la tero.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
En maljuneco vi iros en la tombon, Kiel envenas garbaro en sia tempo.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Vidu, ni tion esploris, kaj tiel ĝi estas; Atentu tion, kaj sciu tion.
