Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
“Call now; is there any who will answer you? To which of the holy ones will you turn?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
For resentment kills the foolish man, and jealousy kills the simple.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
I have seen the foolish taking root, but suddenly I cursed his habitation.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
His children are far from safety. They are crushed in the gate. Neither is there any to deliver them,
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
whose harvest the hungry eat up, and take it even out of the thorns. The snare gapes for their substance.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
For affliction doesn’t come out of the dust, neither does trouble spring out of the ground;
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
but man is born to trouble, as the sparks fly upward.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
“But as for me, I would seek God. I would commit my cause to God,
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
who does great things that can’t be fathomed, marvelous things without number;
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
who gives rain on the earth, and sends waters on the fields;
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
so that he sets up on high those who are low, those who mourn are exalted to safety.
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
He frustrates the plans of the crafty, so that their hands can’t perform their enterprise.
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
He takes the wise in their own craftiness; the counsel of the cunning is carried headlong.
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
They meet with darkness in the day time, and grope at noonday as in the night.
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
But he saves from the sword of their mouth, even the needy from the hand of the mighty.
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
So the poor has hope, and injustice shuts her mouth.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
“Behold, happy is the man whom God corrects. Therefore do not despise the chastening of the Almighty.
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
For he wounds and binds up. He injures and his hands make whole.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
He will deliver you in six troubles; yes, in seven no evil will touch you.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
In famine he will redeem you from death; in war, from the power of the sword.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
You will be hidden from the scourge of the tongue, neither will you be afraid of destruction when it comes.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
You will laugh at destruction and famine, neither will you be afraid of the animals of the earth.
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
For you will be allied with the stones of the field. The animals of the field will be at peace with you.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
You will know that your tent is in peace. You will visit your fold, and will miss nothing.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
You will know also that your offspring will be great, your offspring as the grass of the earth.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
You will come to your grave in a full age, like a shock of grain comes in its season.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Behold, we have researched it. It is so. Hear it, and know it for your good.”
