Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
“Pray, call, is there any to answer you? And to which of the holy ones do you turn?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
For provocation slays the perverse, And envy puts to death the simple,
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
I have seen the perverse taking root, And I mark his habitation straight away,
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
His sons are far from safety, And they are bruised in the gate, And there is no deliverer.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
Whose harvest the hungry eat, And even take it from the thorns, And the designing swallowed their wealth.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
For sorrow does not come forth from the dust, Nor does misery spring up from the ground.
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
For man is born to misery, And the sparks go high to fly.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Yet I inquire for God, And for God I give my word,
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
Doing great things, and there is no searching. Wonderful, until there is no numbering.
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
Who is giving rain on the face of the land, And is sending waters on the out-places.
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
To set the low on a high place, And the mourners have been high [in] safety.
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
Making void thoughts of the cunning, And their hands do not execute wisdom.
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
Capturing the wise in their subtlety, And the counsel of wrestling ones was hurried,
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
By day they meet darkness, And as night—they grope at noon.
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
He saves the needy from the sword in their mouth, And from a strong hand,
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
And there is hope for the poor, And perverseness has shut her mouth.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Behold, the blessedness of mortal man, God reproves him: And do not despise the discipline of the Mighty,
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
For He pains, and He binds up, He strikes, and His hands heal.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
In six distresses He delivers you, And in seven evil does not strike on you.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
In famine He has redeemed you from death, And in battle from the hands of the sword.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
When the tongue scourges you are hid, And you are not afraid of destruction, When it comes.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
At destruction and at hunger you mock, And of the beast of the earth, You are not afraid.
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
(For with sons of the field [is] your covenant, And the beast of the field Has been at peace with you.)
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
And you have known that your tent [is] peace, And inspected your habitation, and do not err,
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
And have known that your seed [is] numerous, And your offspring as the herb of the earth;
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
You come in full age to the grave, As the going up of a stalk in its season.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Behold, this—we searched it out—it [is] right, listen; And you, know for yourself!”
