Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
But call, if any one will listen to you, or if you shall see any of the holy angels.
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
For wrath destroys the foolish one, and envy slays him that has gone astray.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
And I have seen foolish ones taking root: but suddenly their habitation was devoured.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Let their children be far from safety, and let them be crushed at the doors of vile men, and let there be no deliverer.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
For what they have collected, the just shall eat; but they shall not be delivered out of calamities: let their strength be utterly exhausted.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
For labour can’t by any means come out of the earth, nor shall trouble spring out of the mountains:
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
yet man is born to labour, and [even so] the vulture's young seek the high places.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Nevertheless I will beseech the Lord, and will call upon the Lord, the sovereign of all;
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
who does great things and untraceable, glorious things also, and marvellous, of which there is no number:
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
who gives rain upon the earth, sending water on the earth:
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
who exalts the lowly, and raises up them that are lost:
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
frustrating the counsels of the crafty, and their hands shall not perform the truth:
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
who takes the wise in their wisdom, and subverts the counsel of the crafty
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
In the day darkness shall come upon them, and let them grope in the noon-day even as in the night:
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
and let them perish in war, and let the weak escape from the hand of the mighty.
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
And let the weak have hope, but the mouth of the unjust be stopped.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
But blessed [is] the man whom the Lord has reproved; and reject not you the chastening of the Almighty.
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
for he causes [a man] to be in pain, and restores [him] again: he smites, and his hands heal.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
Six time he shall deliver you out of distresses: and in the seventh harm shall not touch you.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
In famine he shall deliver you from death: and in war he shall free you from the power of the sword.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
He shall hide you from the scourge of the tongue: and you shall not be afraid of coming evils.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
You shall laugh at the unrighteous and the lawless: and you shall not be afraid of wild beasts.
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
For the wild beasts of the field shall be at peace with you.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
Then shall you know that your house shall be at peace, and the provision for your tabernacle shall not fail.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
And you shall know that your seed [shall be] abundant; and your children shall be like the herbage of the field.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
And you shall come to the grave like ripe corn reaped in its season, or as a heap of the corn-flour collected in proper time.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Behold, we have thus sought out these matters; these are what we have heard: but do you reflect with yourself, if you have done anything [wrong].
