Књига о Јову 42

1 Тада Јов одговори Господу и рече:

2 Знам да све можеш, и да се не може смести шта наумиш.

3 Ко је то што замрачује савет неразумно? Зато кажем да нисам разумевао; чудесно је то за ме, те не могу знати.

4 Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи ми.

5 Ушима слушах о Теби, а сада Те око моје види.

6 Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.

7 А кад Господ изговори оне речи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: Распалио се гнев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов.

8 Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мом Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов.

9 И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповеди Господ. И погледа Господ на Јова.

10 И Господ врати што беше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што беше имао.

11 И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тешише га за све зло што беше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну.

12 И Господ благослови последак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест хиљада оваца и шест хиљада камила и хиљаду јармова волова и хиљаду магарица.

13 И имаше седам синова и три кћери.

14 И првој наде име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха.

15 И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом.

16 И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртог колена.

17 И умре Јов стар и сит живота.