Књига о Јову 41
1 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
Левиатанни қармақ билән тарталамсән? Униң тилини арғамча билән [бағлап] басаламсән?
2 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
Униң бурниға қомуш чүлүкни киргөзәләмсән? Униң еңигини төмүр нәйзә билән тешәләмсән?
3 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
У саңа арқа-арқидин илтиҗа қиламду? Яки саңа мулайимлиқ билән сөз қиламду?
4 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
У сән билән әһдә түзүп, Шуниң билән сән уни мәңгү малай сүпитидә қобул қилаламсән?
5 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
Сән уни қушқачни ойнатқандәк ойнитамсән? Дедәклириңниң һозури үчүн уни бағлап қоямсән?
6 Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
Тиҗарәтчиләр униң үстидә содилишамду? Уни содигәрләргә бөлүштүрүп берәмду?
7 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
Сән униң пүткүл терисигә атарнәйзини санҗаламсән? Униң бешиға чаңгак билән санҗаламсән?!
8 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
Қолуңни униңға бирла тәккүзгәндин кейин, Бу җәңни әсләп иккинчи ундақ қилғучи болмайсән!
9 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
Мана, «[уни бойсундуримән]» дегән һәр қандақ үмүт беһудиликтур; Һәтта уни бир көрүпла, үмүтсизлинип йәргә қарап қалиду әмәсму?
10 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
Униң җениға тегишкә петиналайдиған һеч ким йоқтур; Ундақта Мениң алдимда турмақчи болған кимдур?
11 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
Асман астидики һәммә нәрсә Мениң турса, Мениң алдимға ким келип «маңа тегишлигини бәргинә» дәп баққан екән, Мән униңға қайтурушқа тегишликму?
12 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
[Левиатанниң] әзалири, Униң зор күчи, Униң түзүлүшиниң гөзәллиги тоғрилиқ, Мән сүкүт қилип туралмаймән.
13 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
Ким униң савутлуқ тонини салдуруветәлисун? Ким униң қош еңиги ичигә киривалалисун?
14 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
Ким униң йүз дәрвазилирини ачалалисун? Униң чишлири әтрапида вәһимә ятиду.
15 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
Қасирақлириниң сәплири униң пәхридур, Улар бир-биригә чиң чаплаштурулғанки,
16 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
Бир-биригә шамал кирмәс йеқин туриду.
17 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
Уларниң һәр бири өз һәмраһлириға чаплашқандур; Бир-биригә зич йепиштурулған, һеч айрилмастур.
18 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
Униң чүшкүрүшлиридин нур чақнайду, Униң көзлири сәһәрдики қапақтәктур.
19 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
Униң ағзидин отлар чиқип туриду; От учқунлири сәкрәп чиқиду.
20 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
Қомуш гүлханға қойған қайнаватқан қазандин чиққан һордәк, Униң бурун төшүгидин түтүн чиқип туриду;
21 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
Униң нәпәси көмүрләрни туташтуриду, Униң ағзидин бир ялқун чиқиду.
22 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
Бойнида зор күч ятиду, Вәһимә униң алдида сәкришип ойнайду.
23 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
Униң әтлири қат-қат бирләштүрүлүп чиң туриду; Үстидики [қасирақлири] йепиштурулуп, мидирлимай туриду.
24 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
Униң жүриги бәәйни таштәк мустәһкәм туриду, Һәтта түгмәнниң асти тешидәк мәзмут туриду.
25 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
У орнидин қозғалса, палванларму қорқуп қалиду; Униң толғинип шавқунлишидин алақзадә болуп кетиду.
26 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
Бириси қилични униңға тәккүзсиму, һеч үнүми йоқ; Нәйзә, атарнәйзә вә яки чаңгақ болсиму бәрибир үнүмсиздур.
27 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
У төмүрни самандәк, Мисни пор яғачтәк чағлайду.
28 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
Оқя болса уни қорқитип қачқузалмайду; Салға ташлири униң алдида пахалға айлиниду.
29 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
Тоқмақларму пахалдәк һеч немә һесапланмайду; У нәйзә-шәшбәрниң тәңлинишигә қарап күлүп қойиду.
30 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
Униң асти қисми болса өткүр сапал парчилиридур; У лай үстигә чоң тирна билән татилиғандәк из қалдуриду.
31 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
У деңиз-океанларни қазандәк қайнитиветиду; У деңизни қазандики мәлһәмдәк варақшитиду;
32 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
У маңса маңған йоли пақирайду; Адәм [бужғунларни көрүп] чоңқур деңизни аппақ чачлиқ бовай дәп ойлап қалиду.
33 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
Йәр йүзидә униң тәңдиши йоқтур, У һеч қорқмас яритилған.
34 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
У бүйүкләрниң һәр қандиқиға [җүръәт билән] нәзәр селип, қорқмайду; У барлиқ мәғрур һайванларниң падишасидур».
