Књига о Јову 41
1 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
Voitko onkia koukulla Leviatanin ja siimaan kietoa sen kielen?
2 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
Voitko kiinnittää kaislaköyden sen kuonoon ja väkäraudalla lävistää siltä posken?
3 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
Rukoileeko se sinua paljon, tahi puhutteleeko se sinua lempeästi?
4 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
Tekeekö se liiton sinun kanssasi, että saisit sen olemaan orjanasi ainaisesti?
5 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
Voitko leikkiä sillä niinkuin lintusella tahi sitoa sen tyttöjesi pidellä?
6 Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
Hierovatko pyyntikunnat siitä kauppaa, jakavatko sen kauppamiesten kesken?
7 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
Voitko iskeä sen nahan täyteen ahinkaita ja sen pään kala-ahraimia?
8 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
Laskehan vain kätesi sen päälle, niin muistat sen ottelun; et sitä toiste yritä!
9 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
Katso, siinä toivo pettää; jo sen näkemisestä sortuu maahan."
10 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
"Ei ole niin rohkeata, joka sitä ärsyttäisi. Kuka sitten kestäisi minun edessäni?
11 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
Kuka on minulle ensin antanut jotakin, joka minun olisi korvattava? Mitä kaiken taivaan alla on, se on minun.
12 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
En saata olla puhumatta sen jäsenistä, en sen voimasta ja sorjasta rakenteesta.
13 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
Kuka voi riisua siltä päällysvaatteen, kuka tunkeutua sen kaksinkertaisten purimien väliin?
14 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
Kuka on avannut sen kasvojen kaksoisoven? Sen hammasten ympärillä on kauhu.
15 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
Sen ylpeytenä ovat uurteiset selkäkilvet, kiinnitetyt lujalla sinetillä.
16 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
Ne käyvät tarkoin toinen toiseensa, niin ettei ilma välitse pääse.
17 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
Ne ovat toisiinsa liitetyt, pysyvät kiinni erkanematta.
18 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
Sen aivastus on kuin valon välähdys, sen silmät ovat kuin aamuruskon silmäripset.
19 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
Sen kidasta lähtee tulisoihtuja, sinkoilee säkeniä.
20 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
Sen sieramista käy savu niinkuin kihisevästä kattilasta ja kaislatulesta.
21 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
Sen puhallus polttaa kuin tuliset hiilet, ja sen suusta lähtee liekki.
22 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
Sen kaulassa asuu voima, ja sen edellä hyppii kauhistus.
23 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
Sen pahkuraiset lihat ovat kiinteät, ovat kuin valetut, järkkymättömät.
24 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
Sen sydän on valettu kovaksi kuin kivi, kovaksi valettu kuin alempi jauhinkivi.
25 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
Kun se nousee, peljästyvät sankarit, kauhusta he tyrmistyvät.
26 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
Jos sen kimppuun käydään miekoin, ei miekka kestä, ei keihäs, ei heittoase eikä panssari.
27 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
Sille on rauta kuin oljenkorsi, vaski kuin lahopuu.
28 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
Ei aja sitä pakoon nuoli, jousen poika, akanoiksi muuttuvat sille linkokivet.
29 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
Kuin oljenkorsi on sille nuija, keihästen ryskeelle se nauraa.
30 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
Sen vatsapuolessa on terävät piikit, se kyntää mutaa leveälti kuin puimaäes.
31 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
Se panee syvyyden kiehumaan kuin padan, tekee meren voidekattilan kaltaiseksi.
32 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
Sen jäljessä polku loistaa, syvyydellä on kuin hopeahapset.
33 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
Ei ole maan päällä sen vertaista; se on luotu pelottomaksi.
34 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
Se katsoo ylen kaikkea, mikä korkeata on; se on kaikkien ylväitten eläinten kuningas."
