Књига о Јову 41
1 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
Canst thou draw forth the crocodile with a hook, Or press down his tongue with a cord?
2 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
Canst thou put a rope into his nose, Or pierce his cheek with a hook?
3 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
Will he make many entreaties to thee? Will he speak soft words to thee?
4 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
Will he make a covenant with thee? Canst thou take him for a servant for ever?
5 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
Canst thou play with him, as with a bird? Or canst thou bind him for thy maidens?
6 Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
Do men in company lay snares for him? Do they divide him among the merchants?
7 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
Canst thou fill his skirt with barbed irons, Or his head with fish-spears?
8 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
Do but lay thy hand upon him, —Thou wilt no more think of battle!
9 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
Behold, his hope is vain! Is he not cast down at the very sight of him?
10 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
None is so fierce that he dare stir him up; Who then is he that can stand before me?
11 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
Who hath done me a favor, that I must repay him? Whatever is under the whole heaven is mine.
12 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
I will not be silent concerning his limbs, And his strength, and the beauty of his armor.
13 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
Who can uncover the surface of his garment? Who will approach his jaws?
14 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
Who will open the doors of his face? The rows of his teeth are terrible!
15 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
His glory is his strong shields, United with each other, as with a close seal.
16 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
They are joined one to another, So that no air can come between them.
17 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
They cleave fast to each other, They hold together, and cannot be separated.
18 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
His sneezing sendeth forth light, And his eyes are like the eyelashes of the morning.
19 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
Out of his mouth go flames, And sparks of fire leap forth.
20 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
From his nostrils issueth smoke, as from a heated pot, or caldron.
21 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
His breath kindleth coals, And flames issue from his mouth.
22 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
In his neck dwelleth strength, And terror danceth before him.
23 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
The flakes of his flesh cleave fast together; They are firm upon him, and cannot be moved.
24 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
His heart is solid like a stone; Yea, solid like the nether millstone.
25 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
When he riseth up, the mighty are afraid; Yea, they lose themselves for terror.
26 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
The sword of him that assaileth him doth not stand, The spear, the dart, nor the habergeon.
27 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
He regardeth iron as straw, And brass as rotten wood.
28 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
The arrow cannot make him flee; Sling-stones to him become stubble;
29 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
Clubs are accounted by him as straw; He laugheth at the shaking of the spear.
30 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
Under him are sharp potsherds; He spreadeth out a thrashing-sledge upon the mire.
31 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
He maketh the deep to boil like a caldron; He maketh the sea like a pot of ointment.
32 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
Behind him he leaveth a shining path; One would think the deep to be hoary.
33 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
Upon the earth there is not his master; He is made without fear.
34 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
He looketh down upon all that is high; He is king over all the sons of pride.
