Књига о Јову 41
1 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
Wilt thou draw out the leviathan with the hook, and press down his tongue with a cord?
2 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
Wilt thou put a rush-rope into his nose, and pierce his jaw with a spike?
3 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
Will he make many supplications unto thee? or will he speak softly unto thee?
4 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
Will he make a covenant with thee? wilt thou take him as a bondman for ever?
5 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
Wilt thou play with him as with a bird, and wilt thou bind him for thy maidens?
6 Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
Shall partners make traffic of him, will they divide him among merchants?
7 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
Wilt thou fill his skin with darts, and his head with fish-spears?
8 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
Lay thy hand upon him; remember the battle, — do no more!
9 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
Lo, hope as to him is belied: is not one cast down even at the sight of him?
10 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
None is so bold as to stir him up; and who is he that will stand before me?
11 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
Who hath first given to me, that I should repay [him]? [Whatsoever is] under the whole heaven is mine.
12 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
I will not be silent as to his parts, the story of his power, and the beauty of his structure.
13 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
Who can uncover the surface of his garment? who can come within his double jaws?
14 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
Who can open the doors of his face? Round about his teeth is terror.
15 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
The rows of his shields are a pride, shut up together [as with] a close seal.
16 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
One is so near to another that no air can come between them;
17 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
They are joined each to its fellow; they stick together, and cannot be sundered.
18 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
His sneezings flash light, and his eyes are like the eyelids of the morning.
19 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
Out of his mouth go forth flames; sparks of fire leap out:
20 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
Out of his nostrils goeth smoke, as out of a boiling pot and cauldron.
21 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
His breath kindleth coals, and a flame goeth out of his mouth.
22 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
In his neck lodgeth strength, and terror danceth before him.
23 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
The flakes of his flesh are joined together: they are fused upon him, they cannot be moved.
24 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
His heart is firm as a stone, yea, firm as the nether [millstone].
25 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
When he raiseth himself up, the mighty are afraid: they are beside themselves with consternation.
26 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
If any reach him with a sword, it cannot hold; neither spear, nor dart, nor harpoon.
27 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
He esteemeth iron as straw, bronze as rotten wood.
28 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
The arrow will not make him flee; slingstones are turned with him into stubble.
29 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
Clubs are counted as stubble; he laugheth at the shaking of a javelin.
30 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
His under parts are sharp potsherds: he spreadeth a threshing-sledge upon the mire.
31 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
He maketh the deep to boil like a pot; he maketh the sea like a pot of ointment;
32 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
He maketh the path to shine after him: one would think the deep to be hoary.
33 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
Upon earth there is not his like, who is made without fear.
34 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
He beholdeth all high things; he is king over all the proud beasts.
