< Књига о Јову 41 >
1 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
