Књига о Јову 40
1 И тако одговарајући Господ Јову рече:
И отвеща Господь Бог ко Иову и рече:
2 Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
еда суд со Всесильным укланяется? Обличаяй же Бога отвещати имать Ему.
3 Тада Јов одговори Господу и рече:
Отвещав же Иов, рече Господеви:
4 Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
почто еще аз прюся, наказуемь и обличаемь от Господа, слышай таковая ничтоже сый? Аз же кий ответ дам к сим? Руку положу на устех моих:
5 Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
единою глаголах, вторицею же не приложу.
6 А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:
Паки же отвещав Господь, рече ко Иову из облака:
7 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
ни, но препояши яко муж чресла твоя: вопрошу же тя, ты же Ми отвещай.
8 Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?
Не отвергай суда Моего: мниши ли Мя инако тебе сотворша, разве да явишися правдив?
9 Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?
Еда мышца ти есть на Господа, или гласом на Него гремиши?
10 Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.
Приими же высоту и силу, в славу же и в честь облецыся:
11 Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.
пусти же Ангелы гневом и всякаго укорителя смири,
12 Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.
величава же угаси и согной нечестивыя абие:
13 Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.
скрый же в землю вне вкупе и лица их безчестия исполни.
14 Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.
Исповем, яко может десница твоя спасти.
15 А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;
Но убо се, зверие у тебе, траву аки волове ядят:
16 Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;
се убо, крепость его на чреслех, сила же его на пупе чрева:
17 Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;
постави ошиб яко кипарис, жилы же его (яко уже) сплетены суть,
18 Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.
ребра его ребра медяна, хребет же его железо слияно.
19 Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.
Сиесть начало создания Господня: сотворен поруган быти Ангелы Его:
20 Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.
возшед же на гору стреминную, сотвори радость четвероногим в тартаре:
21 У хладу леже, у густој трсци и глибу.
под всяким древом спит, при рогозе и тростии и ситовии:
22 Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.
осеняют же над ним древеса велика с леторасльми и ветви напольныя:
23 Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.
аще будет наводнение, не ощутит: уповает, яко внидет Иордан во уста его:
24 Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?
во око свое возмет его, ожесточився продиравит ноздри.
