Књига о Јову 40
1 И тако одговарајући Господ Јову рече:
Un Tas Kungs atbildēja Ījabam un sacīja:
2 Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
Vai vainotājs ies tiepties ar to Visuvareno? Kas Dievu pamāca, lai uz to atbild!
3 Тада Јов одговори Господу и рече:
Bet Ījabs atbildēja Tam Kungam un sacīja:
4 Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
Redzi, es esmu mazs, ko lai es Tev atbildu? Es likšu roku uz muti.
5 Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Es reiz esmu runājis, bet vairs neatbildēšu; un otru reiz, bet vairs to nedarīšu.
6 А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:
Un Tas Kungs atbildēja Ījabam no vētras un sacīja:
7 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Apjoz jel kā vīrs savus gurnus, tad Es tev gribu vaicāt, un tu mani māci.
8 Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?
Vai tu Manu tiesu iznīcināsi, vai tu Mani pazudināsi, ka tu būtu taisns?
9 Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?
Jeb vai tev ir tāds elkonis kā tam stipram Dievam, vai tev ir pērkona balss kā viņam?
10 Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.
Aptērpies tad ar greznību un augstību, un apģērbies ar lielu godu un godību.
11 Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.
Izgāz savas dusmības bardzību, un uzlūko visus lepnos un pazemo tos.
12 Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.
Uzlūko visus lepnos un gāz tos zemē un satriec tos bezdievīgos savā vietā.
13 Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.
Guldi tos kapā pīšļos un sedz viņu vaigus ar tumsību.
14 Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.
Tad arī Es tevi teikšu, ka tava labā roka tev palīdzējusi.
15 А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;
Redzi nu, beēmots (upes-zirgs), ko Es līdz ar tevi esmu radījis, ēd zāli kā vērsis.
16 Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;
Redzi jel, viņa spēks ir viņa gurnos un viņa stiprums viņa vēdera dzīslās.
17 Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;
Viņš kustina savu asti kā ciedra koku, viņa cisku dzīslas kopā ir sapītas.
18 Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.
Viņa kauli ir kā ciets varš, viņa locekļi kā dzelzs mieti.
19 Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.
Viņš ir Dieva ceļu pirmais; kas viņu radījis, Tas viņam devis savu zobenu.
20 Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.
Kalni viņam izdod barību, un tur trencās visi lauka zvēri.
21 У хладу леже, у густој трсци и глибу.
Koku biezumā viņš apgulstas, niedrēs un dūņās paslēpies.
22 Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.
Koku biezums viņu apsedz ar savu ēnu, upes kārkli viņu apslēpj.
23 Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.
Redzi, kad upe plūst, tad viņš nedreb, viņš ir drošs, kad Jardāne pat līdz viņa mutei celtos.
24 Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?
Vai viņu var gūstīt, viņa acīm redzot? vai viņam virvi var vilkt caur nāsīm?
