Књига о Јову 40
1 И тако одговарајући Господ Јову рече:
Et adiecit Dominus, et locutus est ad Iob:
2 Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
Numquid qui contendit cum Deo, tam facile conquiescit? utique qui arguit Deum, debet respondere ei.
3 Тада Јов одговори Господу и рече:
Respondens autem Iob Domino, dixit:
4 Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
Qui leviter locutus sum, respondere quid possum? manum meam ponam super os meum.
5 Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Unum locutus sum, quod utinam non dixissem: et alterum, quibus ultra non addam.
6 А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:
Respondens autem Dominus Iob de turbine, dixit:
7 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Accinge sicut vir lumbos tuos: interrogabo te: et indica mihi.
8 Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?
Numquid irritum facies iudicium meum: et condemnabis me, ut te iustificeris?
9 Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?
Et si habes brachium sicut Deus, et si voce simili tonas?
10 Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.
Circumda tibi decorem, et in sublime erigere, et esto gloriosus, et speciosis induere vestibus.
11 Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.
Disperge superbos in furore tuo, et respiciens omnem arrogantem humilia.
12 Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.
Respice cunctos superbos, et confunde eos, et contere impios in loco suo.
13 Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.
Absconde eos in pulvere simul, et facies eorum demerge in foveam:
14 Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.
Et ego confitebor quod salvare te possit dextera tua.
15 А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;
Ecce, Behemoth, quem feci tecum, fœnum quasi bos comedet:
16 Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;
Fortitudo eius in lumbis eius, et virtus illius in umbilico ventris eius.
17 Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;
Stringit caudam suam quasi cedrum, nervi testiculorum eius perplexi sunt.
18 Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.
Ossa eius velut fistulæ æris, cartilago illius quasi laminæ ferreæ.
19 Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.
Ipse est principium viarum Dei, qui fecit eum, applicabit gladium eius.
20 Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.
Huic montes herbas ferunt: omnes bestiæ agri ludent ibi.
21 У хладу леже, у густој трсци и глибу.
Sub umbra dormit in secreto calami, et in locis humentibus.
22 Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.
Protegunt umbræ umbram eius, circumdabunt eum salices torrentis.
23 Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.
Ecce, absorbebit fluvium, et non mirabitur: et habet fiduciam quod influat Iordanis in os eius.
24 Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?
In oculis eius quasi hamo capiet eum, et in sudibus perforabit nares eius.
