< Књига о Јову 40 >
1 И тако одговарајући Господ Јову рече:
Og HERREN svarede Job og sagde:
2 Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
Vil den trættekære tvistes med den Almægtige? Han, som revser Gud, han svare herpå!
3 Тада Јов одговори Господу и рече:
Da svarede Job HERREN og sagde:
4 Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
Se, jeg er ringe, hvad skal jeg svare? Jeg lægger min Hånd på min Mund!
5 Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
Een Gang har jeg talt, gentager det ikke, to Gange, men gør det ej mer!
6 А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:
Da svarede HERREN Job ud fra Stormvejret og sagde:
7 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
"Omgjord som en Mand dine Lænder, jeg vil spørge, og du skal lære mig!
8 Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?
Mon du vil gøre min Ret til intet, dømme mig, for af du selv kan få Ret?
9 Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?
Har du en Arm som Gud, kan du tordne med Brag som han?
10 Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.
Smyk dig med Højhed og Storhed, klæd dig i Glans og Herlighed!
11 Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.
Udgyd din Vredes Strømme, slå de stolte ned med et Blik,
12 Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.
bøj med et Blik de stolte og knus på Stedet de gudløse,
13 Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.
skjul dem i Støvet til Hobe og lænk deres Åsyn i Skjulet!
14 Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.
Så vil jeg også love dig for Sejren, din højre har vundet.
15 А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;
Se Nilhesten! Den har jeg skabt såvel som dig. Som Oksen æder den Græs.
16 Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;
Se, hvilken Kraft i Lænderne og hvilken Styrke i Bugens Muskler!
17 Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;
Halen holder den stiv som en Ceder, Bovens Sener er flettet sammen;
18 Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.
dens Knogler er Rør af, Kobber, Benene i den som Stænger af Jern.
19 Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.
Den er Guds ypperste Skabning, skabt til at herske over de andre;
20 Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.
thi Foder til den bærer Bjergene, hvor Markens Vildt har Legeplads.
21 У хладу леже, у густој трсци и глибу.
Den lægger sig hen under Lotusbuske, i Skjul af Siv og Rør;
22 Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.
Lotusbuskene giver den Tag og Skygge, Bækkens Pile yder den Hegn.
23 Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.
Den taber ej Modet, når Jordan stiger, er rolig, om Strømmen end svulmer mod dens Gab.
24 Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?
Hvem kan gribe den i dens Tænder og trække Reb igennem dens Snude?