Књига о Јову 4
1 Тада одговори Елифас Теманац и рече:
Potem je Elifáz Temánec odgovoril in rekel:
2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
» Če se poskušamo posvetovati s teboj, ali boš užaloščen? Toda kdo se lahko vzdrži pred govorjenjem?
3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
Glej, mnoge si poučeval in okrepil si šibke roke.
4 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
Tvoje besede so podpirale tistega, ki je padal in krepil si slabotna kolena.
5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
Toda sedaj je to prišlo nadte in ti slabiš; dotika se te in si zaskrbljen.
6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
Mar ni to tvoj strah, tvoje zaupanje, tvoje upanje in poštenost tvojih poti?
7 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
Spomni se, prosim te, kdo se je kdajkoli pogubil, pa je bil nedolžen? Ali kje so bili pravični odsekani?
8 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
Celo kakor sem jaz videl, tisti, ki orjejo krivičnost in sejejo zlobnost, isto [tudi] požanjejo.
9 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
Z Božjim udarcem umrejo in z dihom njegovih nosnic so použiti.
10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
Rjovenje leva, glas krutega leva in zobje mladih levov so zlomljeni.
11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
Star lev gine zaradi pomanjkanja plena, mladiči arogantnega leva pa so razkropljeni naokoli.
12 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
Torej stvar je bila na skrivnem privedena k meni in moje uho je nekaj tega sprejelo.
13 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
V mislih od nočnih videnj, ko na človeka pade globoko spanje,
14 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
je strah prišel nadme in trepetanje, kar je vsem mojim kostem povzročilo, da so se tresle.
15 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
Potem je duh zdrsnil mimo mojega obraza, dlake mojega mesa so se naježile.
16 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
Ta je mirno stal, toda nisem mogel razločiti njegove oblike. Podoba je bila pred mojimi očmi, tam je bila tišina in zaslišal sem glas, rekoč:
17 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
›Ali bo smrten človek pravičnejši kakor Bog? Ali bo človek čistejši kakor njegov stvarnik?
18 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
Glej, nobenega zaupanja ne polaga v svoje služabnike in njegovi angeli so zadolženi z neumnostjo.
19 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
Kako veliko manj v tiste, ki prebivajo v ilnatih hišah, katerih temelj je prah, ki so zdrobljene pred moljem?
20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
Uničeni so od jutra do večera, pogubljajo se na veke, ne da bi se kdorkoli oziral na to.
21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Mar ni njihova odličnost, ki je v njih, odšla proč? Umirajo, celo brez modrosti.‹«
