Књига о Јову 4
1 Тада одговори Елифас Теманац и рече:
Dia namaly Elifaza Temanita ka nanao hoe:
2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
Raha misy sahy miteny aminao, dia ho sosotra va ianao? Fa raha ny mamehy vava kosa, iza moa no mahazaka izany?
3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
Indro, efa nananatra ny maro ianao. Ary ny tanana miraviravy efa nampaherezinao;
4 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
Ny teninao efa nanohana izay efa saiky lavo, ary ny lohalika malemy efa nampahatanjahinao
5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
Nefa ankehitriny mba manjo anao kosa izany, ka dia kivy ianao, Mihatra aminao izany, ka raiki-tahotra ianao
6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
Tsy ny fivavahanao va no tokinao? Ary tsy fanantenanao va ny fahitsian’ ny lalanao?
7 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
Masìna ianao, tsarovy fa iza moa no very tsy nanan-tsiny? Ary taiza no nisy olo-mahitsy naringana?
8 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
Araka izay efa hitako, dia izay miasa heloka sy mamafy fahoriana no mijinja izany.
9 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
Ny fofonain’ Andriamanitra no andringanana azy. Eny, ny fofonain’ ny fahatezerany no mahalevona azy.
10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
Ny feon’ ny olona, eny, ny feon’ ny liona masiaka, ary ny nifin’ ny liona tanora dia ombotana;
11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
Mirenireny ny lion-dahy noho ny tsi-fahitany remby, ary miely ny zanaky ny liom-bavy.
12 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
Nisy teny tonga tamiko mangingina, ary ny sofiko nahare siosio avy taminy,
13 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
Tamin’ ny eritreritra avy amin’ ny tsindrimandry alina, raha sondrian-tory ny olona,
14 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
Dia azon-tahotra sy hovotra aho, ka nampihorohoro ny taolako rehetra izany.
15 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
Ary nisy fanahy nandalo teo anatrehako ka nampitsangam-bolo ny tenako.
16 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
Nijanona izy, nefa tsy nahafantatra ny tarehiny aho; Nisy endri-javatra teo anoloan’ ny masoko; Nisy fanginana, dia nandre feo aho nanao hoe:
17 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
Ho marina noho Andriamanitra va ny zanak’ olombelona? Ho madio noho ny Mpanao azy va ny olona?
18 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
Indro, tsy matoky ireo mpanompony aza Izy, eny, ny anjeliny aza ataony ho tsy tonga ohatra.
19 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
Koa mainka izay mitoetra ao an-trano tany, sady avy tamin’ ny vovoka no nihaviany, ary mora poritra noho ny kalalao izy;
20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
Indray andro monja dia montsana izy; Tsy misy misaina azy, na dia levona mandrakizay aza izy.
21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Tsy voaongotra va ny kofehin-dainy ao aminy? Maty izy, nefa tsy mbola nanam-pahendrena.
