Књига о Јову 4
1 Тада одговори Елифас Теманац и рече:
respondens autem Eliphaz Themanites dixit
2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
si coeperimus loqui tibi forsitan moleste accipias sed conceptum sermonem tenere quis possit
3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
ecce docuisti multos et manus lassas roborasti
4 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
vacillantes confirmaverunt sermones tui et genua trementia confortasti
5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
nunc autem venit super te plaga et defecisti tetigit te et conturbatus es
6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
timor tuus fortitudo tua patientia tua et perfectio viarum tuarum
7 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
recordare obsecro te quis umquam innocens perierit aut quando recti deleti sint
8 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
quin potius vidi eos qui operantur iniquitatem et seminant dolores et metunt eos
9 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
flante Deo perisse et spiritu irae eius esse consumptos
10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
rugitus leonis et vox leaenae et dentes catulorum leonum contriti sunt
11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
tigris periit eo quod non haberet praedam et catuli leonis dissipati sunt
12 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
porro ad me dictum est verbum absconditum et quasi furtive suscepit auris mea venas susurri eius
13 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
in horrore visionis nocturnae quando solet sopor occupare homines
14 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
pavor tenuit me et tremor et omnia ossa mea perterrita sunt
15 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
et cum spiritus me praesente transiret inhorruerunt pili carnis meae
16 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
stetit quidam cuius non agnoscebam vultum imago coram oculis meis et vocem quasi aurae lenis audivi
17 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
numquid homo Dei conparatione iustificabitur aut factore suo purior erit vir
18 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
ecce qui serviunt ei non sunt stabiles et in angelis suis repperit pravitatem
19 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
quanto magis hii qui habitant domos luteas qui terrenum habent fundamentum consumentur velut a tinea
20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
de mane usque ad vesperum succidentur et quia nullus intellegit in aeternum peribunt
21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
qui autem reliqui fuerint auferentur ex eis morientur et non in sapientia
