Књига о Јову 4
1 Тада одговори Елифас Теманац и рече:
A LAILA pane mai la o Elipaza no Temana, i mai la,
2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
A i hoao makou e kamailio pu me oe, e uluhua anei oe? Aka, owai la ka mea hiki ke uumi i ka olelo?
3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
Aia hoi; ua ao aku oe i na mea he nui, A ua hooikaika oe i na lima nawaliwali.
4 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
Ua kukulu iluna kau olelo i ka mea e hina ana, A ua hookupaa oe i na kuli e hemo ana.
5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
Ano hoi, ua hiki mai ia maluna ou, a ua maule oe, Ua hoopa mai ia ia oe, a ua popilikia oe.
6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
Aole anei keia kou makau, a me kou manaolana, O kou mea i kuko ai, a me ka pololei o kou mau aoao?
7 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
Ke noi aku nei au, e hoomanao oe, owai ka mea hala ole i make wale? Auhea hoi ka poe pono i hookiia'ku?
8 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
E like me ka'u i ike ai, O na mea i waele ino, a mahi hewa, ohi no lakou ia mea hookahi.
9 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
Ma ka ha ana o ke Akua ua make lakou, A ma ka hanu o kona mau puka ihu ua hoopauia lakou.
10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
O ka uwo ana o ka liona, o ka leo o ka liona hae, A o na niho o na liona hou, ua haki.
11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
O ka liona, ua make ia no ka nele o ka mea pio, A o na keiki o ka liona wahine, ua hele liilii lakou.
12 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
Ua lawe malu ia mai kekahi olelo ia'u, A ua loaa i kuu pepeiao ka lohe iki o ia mea.
13 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
Iloko o na manao ma na moeuhane i ka po, I ka manawa i pauhia ai na kanaka i ka hiamoe,
14 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
Hiki mai ka makau ia'u a me ka haalulu, A hoohaalulu mai ia i ka nui o ko'u mau iwi.
15 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
Alaila maale ae la he uhane imua o ko'u maka; Ku iho la iluna ka hulu o ko'u io:
16 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
Ku malie iho la ia, aole au i ike i kona ano; He kii imua o kou mau maka, He makani uuku, a he leo ka'u i lohe:
17 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
E oi anei ka pono o ke kanaka mamua o ko ke Akua? He oi anei ka maemae o ke kanaka mamua o ka Mea nana ia i hana?
18 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
Aia hoi, aole ia i hilinai i kana poe kauwa, A hooili no ia i ka hewa maluna o kona poe anela:
19 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
Heaha la hoi ka poe e noho ana i na hale lepo, Ha ka lepo ko lakou hookumu ana, ua ulupaia lakou imua o ka mu?
20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
Ua lukuia lakou mai kakahiaka a ke ahiahi: Ua make loa lakou, aohe mea nana i manao.
21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Aole anei e nalo wale aku ko lakou maikai ana? Make no lakou me ka naauao ole.
