Књига о Јову 4
1 Тада одговори Елифас Теманац и рече:
Then Eliphaz the Temanite answered and said,
2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
If we assay to commune with thee, wilt thou be grieved? but who can withhold himself from speaking?
3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
Behold, thou hast instructed many, and thou hast strengthened the weak hands.
4 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
Thy words have upholden him that was falling, and thou hast strengthened the feeble knees.
5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
But now it is come upon thee, and thou faintest; it toucheth thee, and thou art troubled.
6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
Is not this thy fear, thy confidence, thy hope, and the uprightness of thy ways?
7 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
Remember, I pray thee, who ever perished, being innocent? or where were the righteous cut off?
8 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
Even as I have seen, they that plow iniquity, and sow wickedness, reap the same.
9 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
By the blast of Eloah they perish, and by the breath of his nostrils are they consumed.
10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
The roaring of the lion, and the voice of the fierce lion, and the teeth of the young lions, are broken.
11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
The old lion perisheth for lack of prey, and the stout lion's whelps are scattered abroad.
12 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
Now a thing was secretly brought to me, and mine ear received a little thereof.
13 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
In thoughts from the visions of the night, when deep sleep falleth on men,
14 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
Fear came upon me, and trembling, which made all my bones to shake.
15 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
Then a spirit passed before my face; the hair of my flesh stood up:
16 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
It stood still, but I could not discern the form thereof: an image was before mine eyes, there was silence, and I heard a voice, saying,
17 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
Shall mortal man be more just than Eloah? shall a man be more pure than his maker?
18 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
Behold, he put no trust in his servants; and his angels he charged with folly:
19 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
How much less in them that dwell in houses of clay, whose foundation is in the dust, which are crushed before the moth?
20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
They are destroyed from morning to evening: they perish for ever without any regarding it.
21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Doth not their excellency which is in them go away? they die, even without wisdom.
