Књига о Јову 4
1 Тада одговори Елифас Теманац и рече:
Hahoi Teman tami Eliphaz ni ahni koe bout a dei e teh,
2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
nang koe lawk kam touh ka dei haw vai, na thaima han vaimoe. Hatei apinimaw dei laipalah ao thai han.
3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
Tami moikapap na cangkhai toe. Kut tha kaawm hoeh e tha na o sak.
4 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
Na lawk ni karawmnaw hah a thaw sak teh, khokpakhu tha kaawm hoeh e tha ao sak.
5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
Hateiteh, atu nama koe a pha teh, na lung sut a pout. Na tek teh, na ngaihmang.
6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
Na barilawa e hoi na kâuepkhai e nahoehmaw, kakuep e lamthung hah na ngaihawi e nahoehmaw.
7 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
Atu pouk haw, kayonhoehe apimaw kahmakata boi vai. Hat hoehpawiteh, tamikalan hah nâmaw tâkhawng e lah ao boi.
8 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
Kahmanae dawkvah payonpakainae, talai kanawk teh runae ka tu e ni doeh ouk a a.
9 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
Cathut e kâha dawk a kahma awh teh, a lungkhueknae kâha dawk be a kak awh.
10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
Sendek huk e pawlawk hoi, ka matheng poung e sendektan kanaw e a hâ hah a kâkhoe.
11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
Ca hane ao hoeh dawkvah Sendek matawngnaw a kamlum teh, Sendek manu e a canaw teh koung kâkapek awh.
12 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
Atu arulahoi kai koe lawk a pha teh, ka hnâ ni arulahoi pouk e hah a thai.
13 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
Karoumcalah a i awh lahun navah, karum vah vision hah pouk lahun navah,
14 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
Takinae hoi pâyawnae kai koe a pha. Ka hrunaw pueng koung kâhlehlawk sak e han,
15 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
Hottelah muitha teh, ka hmalah a kâhlai teh, ka muen rueng a thaw.
16 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
Hote muitha hah a kangdue teh, ka kamnuek e hah kapek thai hoeh. Ka mithmu vah hno buet touh a kamnue, duem ao teh lawk hah ka thai.
17 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
Ka dout thai e tami heh, Cathut hlak vah a lan thai maw, tami heh kasakkung hlak vah a thoung thai na maw.
18 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
A sannaw patenghai kâuepkhai hoeh niteh, kalvantaminaw hai na payon tet pouh pawiteh,
19 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
amhru im dawk kho ka sak niteh, a kungpui teh, vaiphu lah ao teh, ahnimanaw teh, khakbara ni patenghai a tâ thai e hah bangtelamaw hoe a yuem thai han.
20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
Amon hoi tangmin totouh katipcalah a kâbawng teh, apinihai tek laipalah a yungyoe a kahma awh.
21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Ahawi poungnae naw hai koung takhoe lah ao teh, lungangnae awm laipalah be a due awh telah atipouh.
