< Књига о Јову 39 >
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Poznaš čas, ko divje skalne koze kotijo? Mar lahko zaznamuješ kdaj košute povržejo?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Mar lahko šteješ mesece, ki so jih dopolnile? Ali poznaš čas, ko kotijo?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Sklonijo se in skotijo svoje mlade, odvržejo svoje bridkosti.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Njihovi mladiči so v dobri naklonjenosti, rastejo z žitom, gredo naprej in se ne vrnejo k njim.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Kdo je divjega osla izpustil na prostost? Ali kdo je odvezal vezi divjega osla?
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Čigar hišo sem naredil divjino in jalovo deželo njegova prebivališča?
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Zasmehuje mestno množico niti se ne ozira na vpitje voznika.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
Razpon gora je njegov pašnik in preiskuje za vsako zeleno stvarjo.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Mar ti bo samorog voljan služiti, ali ostane pri tvojih jaslih?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Ali lahko s svojim jermenom zvežeš samoroga v brazdo? Ali bo za teboj branal doline?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Mu boš zaupal, ker je njegova moč velika? Ali boš svoje trdo delo prepustil njemu?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Mu boš verjel, da bo tvoje seme pripeljal domov in ga zbral v tvoj skedenj?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Daješ pavom čedne peruti? Ali peruti in peresa noju?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Ki zapušča svoja jajca na zemlji in jih ogreva v prahu
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
in pozablja, da jih stopalo lahko zdrobi ali da jih divja žival lahko stre.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Trda je do svojih malih, kakor da ne bi bili njeni. Brez strahu je, da je njeno trdo delo zaman,
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
ker ji je Bog odrekel modrost niti ji ni podelil razumnosti.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Ko se dvigne visoko, zasmehuje konja in njegovega jezdeca.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Si ti dal konju moč? Si ti njegov vrat oblekel z grivo?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Ga lahko narediš prestrašenega kakor kobilico? Slava njegovih nosnic je strašna.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Grebe v dolini in se veseli v svoji moči. Gre naprej, da sreča oborožene ljudi.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Zasmehuje strah in ni zgrožen niti se pred mečem ne obrača nazaj.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Tul za puščice rožlja ob njem, lesketajoča sulica in ščit.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Tla požira z okrutnostjo in besom. Niti ne verjame, da je to zvok šofarja.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Med šofarji hrže: ›Hi, hi‹ in od daleč voha bitko, grmenje poveljnikov in bojni krik.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Mar sokol leti po svoji modrosti in svoje peruti razpenja proti jugu?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Mar se orlica vzpenja ob tvoji zapovedi in svoje gnezdo dela na višini?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Prebiva in ostaja na skali, na skalni pečini in trdnem kraju.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
Od tam si išče plen in njene oči zrejo daleč proč.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Tudi njeni mladiči srkajo kri. In kjer so umorjeni, tam je ona.«