Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Numquid nosti tempus partus ibicum in petris, vel parturientes cervas observasti?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Dinumerasti menses conceptus earum, et scisti tempus partus earum?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Incurvantur ad foetum, et pariunt, et rugitus emittunt.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Separantur filii earum, et pergunt ad pastum: egrediuntur, et non revertuntur ad eas.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Quis dimisit onagrum liberum, et vincula eius quis solvit?
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Cui dedi in solitudine domum, et tabernacula eius in terra salsuginis.
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Contemnit multitudinem civitatis, clamorem exactoris non audit.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
Circumspicit montes pascuae suae, et virentia quaeque perquirit.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Numquid volet rhinoceros servire tibi, aut morabitur ad praesepe tuum?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Numquid alligabis rhinocerota ad arandum loro tuo? aut confringet glebas vallium post te?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Numquid fiduciam habebis in magna fortitudine eius, et derelinques ei labores tuos?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Numquid credes illi quod sementem reddat tibi, et aream tuam congreget?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Penna struthionis similis est pennis herodii, et accipitris.
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Quando derelinquit ova sua in terra, tu forsitan in pulvere calefacies ea?
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
Obliviscitur quod pes conculcet ea, aut bestia agri conterat.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Duratur ad filios suos quasi non sint sui, frustra laboravit nullo timore cogente.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Privavit enim eam Deus sapientia, nec dedit illi intelligentiam.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Cum tempus fuerit, in altum alas erigit: deridet equum et ascensorem eius.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Numquid praebebis equo fortitudinem, aut circumdabis collo eius hinnitum?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Numquid suscitabis eum quasi locustas? gloria narium eius terror.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Terram ungula fodit, exultat audacter: in occursum pergit armatis.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Contemnit pavorem, nec cedit gladio.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Super ipsum sonabit pharetra, vibrabit hasta et clypeus.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Fervens et fremens sorbet terram, nec reputat tubae sonare clangorem.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Ubi audierit buccinam, dicit: Vah, procul odoratur bellum, exhortationem ducum, et ululatum exercitus.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Numquid per sapientiam tuam plumescit accipiter, expandens alas suas ad Austrum?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Numquid ad praeceptum tuum elevabitur aquila, et in arduis ponet nidum suum?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
In petris manet, et in praeruptis silicibus commoratur, atque inaccessis rupibus.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
Inde contemplatur escam, et de longe oculi eius prospiciunt,
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Pulli eius lambent sanguinem: et ubicumque cadaver fuerit, statim adest.
