Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Tudod-é a kőszáli zergék ellésének idejét; megvigyáztad-é a szarvasok fajzását?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Megszámláltad-é a hónapokat, a meddig vemhesek; tudod-é az ellésök idejét?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Csak összegörnyednek, elszülik magzataikat, vajudásaiktól megszabadulnak.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Fiaik meggyarapodnak, a legelőn nagyranőnek, elszélednek és nem térnek vissza hozzájok.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Ki bocsátotta szabadon a vadszamarat, ki oldozta el e szamárnak kötelét,
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
A melynek házául a pusztát rendelém, és lakóhelyéül a sósföldet?
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Kineveti a városbeli sokadalmat, nem hallja a hajtsár kiáltozását.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
A hegyeken szedeget, az ő legelőjén mindenféle zöld gazt felkeres.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Akar-é szolgálni néked a bölény? Avagy meghál-é a te jászolodnál?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Oda kötheted a bölényt a barázdához kötelénél fogva? Vajjon boronálja-é a völgyeket utánad?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Bízhatol-é benne, mivelhogy nagy az ereje, és munkádat hagyhatod-é reá?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Hiszed-é róla, hogy vetésedet behordja, és szérűdre betakarítja?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Vígan leng a struczmadár szárnya: vajjon az eszterág szárnya és tollazata-é az?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Hiszen a földön hagyja tojásait, és a porral költeti ki!
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
És elfeledi, hogy a láb eltiporhatja, és a mezei vad eltaposhatja azokat.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Fiaival oly keményen bánik, mintha nem is övéi volnának; ha fáradsága kárba vész, nem bánja;
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Mert Isten a bölcseséget elfeledtette vele, értelmet pedig nem adott néki.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
De hogyha néki ereszkedik, kineveti a lovat és lovagját.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Te adsz-é erőt a lónak, avagy a nyakát sörénynyel te ruházod-é fel?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Felugraszthatod-é, mint a sáskát? Tüsszögése dicső, félelmetes!
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Lábai vermet ásnak, örvend erejének, a fegyver elé rohan.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Neveti a félelmet; nem remeg, nem fordul meg a fegyver elől;
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Csörög rajta a tegez, ragyog a kopja és a dárda:
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Tombolva, nyihogva kapálja a földet, és nem áll veszteg, ha trombita zeng.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
A trombitaszóra nyerítéssel felel; messziről megneszeli az ütközetet, a vezérek lármáját és a csatazajt.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
A te értelmed miatt van-é, hogy az ölyv repül, és kiterjeszti szárnyait dél felé?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
A te rendelésedre száll-é fent a sas, és rakja-é fészkét a magasban?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
A kősziklán lakik és tanyázik, a sziklák párkányain és bércztetőkön.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
Onnét kémlel enni való után, messzire ellátnak szemei.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Fiai vért szívnak, és a hol dög van, mindjárt ott terem.
