Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Sais-tu quand les chèvres sauvages font leurs petits? Observes-tu les biches quand elles mettent bas?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Comptes-tu les mois pendant lesquels elles portent, Et connais-tu l’époque où elles enfantent?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Elles se courbent, laissent échapper leur progéniture, Et sont délivrées de leurs douleurs.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Leurs petits prennent de la vigueur et grandissent en plein air, Ils s’éloignent et ne reviennent plus auprès d’elles.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Qui met en liberté l’âne sauvage, Et l’affranchit de tout lien?
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
J’ai fait du désert son habitation, De la terre salée sa demeure.
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Il se rit du tumulte des villes, Il n’entend pas les cris d’un maître.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
Il parcourt les montagnes pour trouver sa pâture, Il est à la recherche de tout ce qui est vert.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Le buffle veut-il être à ton service? Passe-t-il la nuit vers ta crèche?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
L’attaches-tu par une corde pour qu’il trace un sillon? Va-t-il après toi briser les mottes des vallées?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Te reposes-tu sur lui, parce que sa force est grande? Lui abandonnes-tu le soin de tes travaux?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Te fies-tu à lui pour la rentrée de ta récolte? Est-ce lui qui doit l’amasser dans ton aire?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
L’aile de l’autruche se déploie joyeuse; On dirait l’aile, le plumage de la cigogne.
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Mais l’autruche abandonne ses œufs à la terre, Et les fait chauffer sur la poussière;
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
Elle oublie que le pied peut les écraser, Qu’une bête des champs peut les fouler.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Elle est dure envers ses petits comme s’ils n’étaient point à elle; Elle ne s’inquiète pas de l’inutilité de son enfantement.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Car Dieu lui a refusé la sagesse, Il ne lui a pas donné l’intelligence en partage.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Quand elle se lève et prend sa course, Elle se rit du cheval et de son cavalier.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Est-ce toi qui donnes la vigueur au cheval, Et qui revêts son cou d’une crinière flottante?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Le fais-tu bondir comme la sauterelle? Son fier hennissement répand la terreur.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Il creuse le sol et se réjouit de sa force, Il s’élance au-devant des armes;
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Il se rit de la crainte, il n’a pas peur, Il ne recule pas en face de l’épée.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Sur lui retentit le carquois, Brillent la lance et le javelot.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Bouillonnant d’ardeur, il dévore la terre, Il ne peut se contenir au bruit de la trompette.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Quand la trompette sonne, il dit: En avant! Et de loin il flaire la bataille, La voix tonnante des chefs et les cris de guerre.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Est-ce par ton intelligence que l’épervier prend son vol, Et qu’il étend ses ailes vers le midi?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Est-ce par ton ordre que l’aigle s’élève, Et qu’il place son nid sur les hauteurs?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
C’est dans les rochers qu’il habite, qu’il a sa demeure, Sur la cime des rochers, sur le sommet des monts.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
De là il épie sa proie, Il plonge au loin les regards.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Ses petits boivent le sang; Et là où sont des cadavres, l’aigle se trouve.
