Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Sais-tu le temps où mettent bas les bouquetins des rochers? As-tu observé les douleurs des biches?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
As-tu compté les mois qu’elles accomplissent, et connais-tu le temps où elles mettent bas?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Elles se courbent, elles enfantent leur portée, elles se délivrent de leurs douleurs.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Leurs petits deviennent forts, ils grandissent dans les champs, ils s’en vont et ne reviennent pas à elles.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Qui a lâché l’âne sauvage? qui a délié les liens de l’onagre,
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Auquel j’ai donné le désert pour maison, et la terre salée pour demeure?
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Il se rit du tumulte de la ville, il n’entend pas le cri du conducteur.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
Il parcourt les montagnes pour trouver sa pâture, et il est en quête de tout ce qui est vert.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Le buffle voudra-t-il être à ton service? Passera-t-il la nuit auprès de ta crèche?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Attacheras-tu le buffle par sa corde dans le sillon? Hersera-t-il les vallées après toi?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Auras-tu confiance en lui, parce que sa force est grande, et lui abandonneras-tu ton labeur?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Te fieras-tu à lui pour rentrer ce que tu as semé, et rassemblera-t-il [le blé] dans ton aire?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
L’aile de l’autruche bat joyeusement: ce sont les plumes et le plumage de la cigogne;
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Toutefois elle abandonne ses œufs à la terre et les chauffe sur la poussière,
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
Et elle oublie que le pied peut les écraser et la bête des champs les fouler;
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Elle est dure avec ses petits comme s’ils n’étaient pas à elle; son labeur est vain, sans qu’elle s’en émeuve.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Car Dieu l’a privée de sagesse, et ne lui a pas départi l’intelligence.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Quand elle s’enlève, elle se moque du cheval et de celui qui le monte.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Est-ce toi qui as donné au cheval sa force? Est-ce toi qui as revêtu son cou d’une crinière flottante?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Est-ce toi qui le fais bondir comme la sauterelle? Son ronflement magnifique est terrible.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Il creuse [le sol] dans la plaine et se réjouit de sa force; il sort à la rencontre des armes;
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Il se rit de la frayeur et ne s’épouvante pas, et il ne se tourne pas devant l’épée.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Sur lui retentit le carquois, brillent la lance et le javelot.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Frémissant et agité, il dévore le sol, et ne peut se contenir quand sonne la trompette.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Au bruit de la trompette, il dit: Ha! ha! et de loin il flaire la bataille, le tonnerre des chefs et le tumulte.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Est-ce par ton intelligence que l’épervier prend son essor et qu’il étend ses ailes vers le midi?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Est-ce à ta parole que l’aigle s’élève et qu’il bâtit haut son aire?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Il demeure dans les rochers et y fait son habitation, sur la dent du rocher et sur les hautes cimes.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
De là il épie sa nourriture, ses yeux regardent dans le lointain.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Ses petits sucent le sang, et là où sont les tués, là il est.
