Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Connais-tu le temps où les chèvres sauvages font leurs petits? As-tu observé les biches quand elles mettent bas?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
As-tu compté les mois de leur portée, et connais-tu l’époque de leur délivrance?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Elles se mettent à genoux, déposent leurs petits, et sont quittes de leurs douleurs.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Leurs faons se fortifient et grandissent dans les champs; ils s’en vont, et ne reviennent plus.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Qui a lâché l’onagre en liberté, qui a brisé les liens de l’âne sauvage,
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
à qui j’ai donné le désert pour maison, pour demeure la plaine salée?
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Il méprise le tumulte des villes, il n’entend pas les cris d’un maître.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
Il parcourt les montagnes pour trouver sa pâture, il y poursuit les moindres traces de verdure.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Le buffle voudra-t-il te servir, ou bien passera-t-il la nuit dans son étable?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
L’attacheras-tu avec une corde au sillon, ou bien hersera-t-il derrière toi dans les vallées?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Te fieras-tu à lui parce qu’il est très fort, lui laisseras-tu faire tes travaux?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Compteras-tu sur lui pour rentrer ta moisson, pour recueillir le blé dans ton aire?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
L’aile de l’autruche bat joyeusement; elle n’a ni l’aile pieuse ni le plumage de la cigogne.
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Elle abandonne ses œufs à la terre, et les laisse chauffer sur le sable.
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
Elle oublie que le pied peut les fouler, la bête des champs les écraser.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Elle est dure pour ses petits, comme s’ils n’étaient pas siens; que son travail soit vain, elle ne s’en inquiète pas.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Car Dieu lui a refusé la sagesse, et ne lui a pas départi l’intelligence.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Mais quand elle se bat les flancs et prend son essor, elle se rit du cheval et du cavalier.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Est-ce toi qui donnes au cheval la vigueur, qui revêts son cou d’une crinière flottante,
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
qui le fais bondir comme la sauterelle? Son fier hennissement répand la terreur.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Il creuse du pied la terre, il est fier de sa force, il s’élance au-devant du combat.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Il se rit de la peur; rien ne l’effraie; il ne recule pas devant l’épée.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Sur lui résonne le carquois, la lance étincelante et le javelot.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
Il frémit, il s’agite, il dévore le sol; il ne se contient plus quand la trompette sonne.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Au bruit de la trompette, il dit: « Allons! » De loin il flaire la bataille, la voix tonnante des chefs et les cris des guerriers.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Est-ce par ta sagesse que l’épervier prend son vol et déploie ses ailes vers le midi?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Est-ce à ton ordre que l’aigle s’élève, et fait son nid sur les hauteurs?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Il habite les rochers, il fixe sa demeure dans les dents de la pierre, sur les sommets.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
De là, il guette sa proie, son regard perce au loin.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Ses petits s’abreuvent de sang; partout où il y a des cadavres, on le trouve.
