Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Hast thou known the time of The bearing of the wild goats of the rock? The bringing forth of hinds thou dost mark!
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Thou dost number the months they fulfil? And thou hast known the time of their bringing forth!
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
They bow down, Their young ones they bring forth safely, Their pangs they cast forth.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Safe are their young ones, They grow up in the field, they have gone out, And have not returned to them.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Who hath sent forth the wild ass free? Yea, the bands of the wild ass who opened?
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Whose house I have made the wilderness, And his dwellings the barren land,
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
He doth laugh at the multitude of a city, The cries of an exactor he heareth not.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
The range of mountains [is] his pasture, And after every green thing he seeketh.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Is a Reem willing to serve thee? Doth he lodge by thy crib?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Dost thou bind a Reem in a furrow [with] his thick band? Doth he harrow valleys after thee?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Dost thou trust in him because great [is] his power? And dost thou leave unto him thy labour?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Dost thou trust in him That he doth bring back thy seed? And [to] thy threshing-floor doth gather [it]?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
The wing of the rattling ones exulteth, Whether the pinion of the ostrich or hawk.
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
For she leaveth on the earth her eggs, And on the dust she doth warm them,
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
And she forgetteth that a foot may press it, And a beast of the field tread it down.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Her young ones it hath hardened without her, In vain [is] her labour without fear.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
For God hath caused her to forget wisdom, And He hath not given a portion To her in understanding:
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
At the time on high she lifteth herself up, She laugheth at the horse and at his rider.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Dost thou give to the horse might? Dost thou clothe his neck [with] a mane?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Dost thou cause him to rush as a locust? The majesty of his snorting [is] terrible.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
They dig in a valley, and he rejoiceth in power, He goeth forth to meet the armour.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
He laugheth at fear, and is not affrighted, And he turneth not back from the face of the sword.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Against him rattle doth quiver, The flame of a spear, and a halbert.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
With trembling and rage he swalloweth the ground, And remaineth not stedfast Because of the sound of a trumpet.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Among the trumpets he saith, Aha, And from afar he doth smell battle, Roaring of princes and shouting.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
By thine understanding flieth a hawk? Spreadeth he his wings to the south?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
At thy command goeth an eagle up high? Or lifteth he up his nest?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
A rock he doth inhabit, Yea, he lodgeth on the tooth of a rock, and fortress.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
From thence he hath sought food, To a far off place his eyes look attentively,
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
And his brood gulp up blood, And where the pierced [are] — there [is] he!
