Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Knowest thou the time when the wild goats of the rock bring forth? Or canst thou observe when the hinds are in labor?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Canst thou number the months they fulfill, And know the season when they bring forth?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
They bow themselves; they bring forth their young; They cast forth their pains.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Their young ones are strong; they grow up in the fields; They go away, and return not to them.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Who hath sent forth the wild ass free? Who hath loosed the bands of the wild ass,
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
To whom I have given the wilderness for his house, And the barren land for his dwelling-place?
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
He scorneth the tumult of the city, And heedeth not the shouting of the driver;
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
The range of the mountains is his pasture; He seeketh after every green thing,
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Will the wild-ox consent to serve thee? Will he pass the night at thy crib?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Canst thou bind the wild-ox with the harness to the furrow? Or will he harrow the valleys after thee?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Wilt thou rely upon him because his strength is great, And commit to him thy labor?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Wilt thou trust him to bring home thy grain, And gather in thy harvest?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
The wing of the ostrich moveth joyfully; But is it with loving pinion and feathers?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Nay, she layeth her eggs on the ground; She warmeth them in the dust,
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
And forgetteth that the foot may crush them, And that the wild beast may break them.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
She is cruel to her young, as if they were not hers; Her labor is in vain, yet she feareth not;
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Because God hath denied her wisdom, And hath not given her understanding.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Yet when she lasheth herself up on high, She laugheth at the horse and his rider.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Hast thou given the horse strength? Hast thou clothed his neck with his trembling mane?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Hast thou taught him to bound like the locust? How majestic his snorting! how terrible!
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
He paweth in the valley; he exulteth in his strength, And rusheth into the midst of arms.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
He laugheth at fear; he trembleth not, And turneth not back from the sword.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Against him rattle the quiver, The flaming spear, and the lance.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
With rage and fury he devoureth the ground; He will not believe that the trumpet soundeth.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
At every blast of the trumpet, he saith, Aha! And snuffeth the battle afar off, —The thunder of the captains, and the war-shout.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Is it by thy wisdom that the hawk flieth, And spreadeth his wings toward the south?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Doth the eagle soar at thy command, And build his nest on high?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
He dwelleth and lodgeth upon the rock, Upon the peak of the rock, and the stronghold.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
From thence he spieth out prey; His eyes discern it from afar.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
His young ones suck up blood; And where the slain are, there is he.
