Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Knowest thou the time when the chamois of the rock bring forth? or markest thou when the hinds do calve?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Numberest thou the months of gestation which they complete and knowest thou the time when they bring forth?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
They bend themselves: they drop their young ones; throw off their pains.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Their little ones become strong; they grow up in the open field; they go forth, and return not unto them.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Who sent out the wild ass free? or who loosened the bonds of the forest-ass?
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
To whom I assigned the wilderness as his house, and the salty land as his dwellings.
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
He laugheth at the noise of a town, and the shoutings of the driver he heareth not.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
What he espieth on the mountains is his pasture, and after every green thing doth he search.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Will the forest-ox be willing to serve thee, or will he stay over night at thy crib?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Canst thou bind the forest-ox with a rope [to labor] in the furrow? or will he harrow valleys, following after thee?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Wilt thou trust him, because his strength is great? and wilt thou leave to him thy labor?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Wilt thou confide in him, that he should bring home thy seed, and gather it into thy threshing-floor?—
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
The wing of the ostrich moveth joyfully: hath she the pinions and plumage of the careful stork?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
[No, ] for she intrusteth her eggs to the earth, and letteth them be hatched out on the dust:
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
And she forgetteth that a foot may crush them, or that the beast of the field may stamp them down.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
He hath made her callous against her young, as though they were not hers: her labor is in vain, [but she feeleth] no dread;
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Because God hath denied her wisdom, and he hath not imparted to her understanding.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
At the time she raiseth herself up on high, she laugheth at the horse and his rider.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Dost thou give the horse strength? dost thou clothe his neck with the rolling mane?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Canst thou make him jump like a locust? his majestic snort is terrible.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Men spy about in the valley, and he rejoiceth in his strength: he goeth forth to meet the armed array.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
He laugheth at fear, and is not dismayed; and turneth not back from before the sword.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Over him rattle the quiver, the glittering spear and the lance.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
With impatient noise and rage he holloweth [with his hoof] the ground, and keepeth not quiet when the cornet's voice [is heard].
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Midst the sound of the cornet he uttereth his joyful neigh; and from afar he perceiveth the battle, the loud call of the captains, and the battle-cry.—
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Is it through thy understanding that the hawk flieth along, and spreadeth out his wings toward the south?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Or is it by your order that the eagle doth mount upward, and buildeth high up his nest?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
On a rock he dwelleth, and spendeth his nights, on a rocky crag and mountain fastness.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
From there he espieth his food, from afar can his eyes behold.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
His young ones, also, sip up blood: and where the slain be, there is he.
