Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Knowest thou the time when the wild goats of the rock bring forth? [or] canst thou mark when the hinds do calve?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Canst thou number the months [that] they fulfil? or knowest thou the time when they bring forth?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
They bow themselves, they bring forth their young ones, they cast out their sorrows.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Their young ones are in good liking, they grow up with corn; they go forth, and return not unto them.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Who hath sent out the wild ass free? or who hath loosed the bands of the wild ass?
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Whose house I have made the wilderness, and the barren land his dwellings.
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
He scorneth the multitude of the city, neither regardeth he the crying of the driver.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
The range of the mountains [is] his pasture, and he searcheth after every green thing.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Will the unicorn be willing to serve thee, or abide by thy crib?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Canst thou bind the unicorn with his band in the furrow? or will he harrow the valleys after thee?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Wilt thou trust him, because his strength [is] great? or wilt thou leave thy labour to him?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Wilt thou believe him, that he will bring home thy seed, and gather [it into] thy barn?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
[Gavest thou] the goodly wings unto the peacocks? or wings and feathers unto the ostrich?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Which leaveth her eggs in the earth, and warmeth them in dust,
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
And forgetteth that the foot may crush them, or that the wild beast may break them.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
She is hardened against her young ones, as though [they were] not hers: her labour is in vain without fear;
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Because God hath deprived her of wisdom, neither hath he imparted to her understanding.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
What time she lifteth up herself on high, she scorneth the horse and his rider.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Hast thou given the horse strength? hast thou clothed his neck with thunder?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Canst thou make him afraid as a grasshopper? the glory of his nostrils [is] terrible.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
He paweth in the valley, and rejoiceth in [his] strength: he goeth on to meet the armed men.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
He mocketh at fear, and is not affrighted; neither turneth he back from the sword.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
The quiver rattleth against him, the glittering spear and the shield.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
He swalloweth the ground with fierceness and rage: neither believeth he that [it is] the sound of the trumpet.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
He saith among the trumpets, Ha, ha; and he smelleth the battle afar off, the thunder of the captains, and the shouting.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Doth the hawk fly by thy wisdom, [and] stretch her wings toward the south?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Doth the eagle mount up at thy command, and make her nest on high?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
She dwelleth and abideth on the rock, upon the crag of the rock, and the strong place.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
From thence she seeketh the prey, [and] her eyes behold afar off.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Her young ones also suck up blood: and where the slain [are], there [is] she.
