Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Knowest thou the time when the wilde goates bring foorth yong? or doest thou marke when the hindes doe calue?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Canst thou nomber the moneths that they fulfill? or knowest thou the time when they bring foorth?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
They bow them selues: they bruise their yong and cast out their sorowes.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Yet their yong waxe fatte, and growe vp with corne: they goe foorth and returne not vnto them.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Who hath set the wilde asse at libertie? or who hath loosed the bondes of the wilde asse?
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
It is I which haue made the wildernesse his house, and the salt places his dwellings.
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
He derideth the multitude of the citie: he heareth not the crie of the driuer.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
He seeketh out the mountaine for his pasture, and searcheth after euery greene thing.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Will the vnicorne serue thee? or will he tary by thy cribbe?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Canst thou binde the vnicorne with his band to labour in the furrowe? or will he plowe the valleyes after thee?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Wilt thou trust in him, because his strength is great, and cast off thy labour vnto him?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Wilt thou beleeue him, that he will bring home thy seede, and gather it vnto thy barne?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Hast thou giuen the pleasant wings vnto the peacockes? or winges and feathers vnto the ostriche?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
Which leaueth his egges in the earth, and maketh them hote in the dust,
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
And forgetteth that the foote might scatter the, or that the wild beast might breake the.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
He sheweth himselfe cruell vnto his yong ones, as they were not his, and is without feare, as if he trauailed in vaine.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
For God had depriued him of wisedom, and hath giuen him no part of vnderstanding.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
When time is, he mounteth on hie: he mocketh the horse and his rider.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Hast thou giuen the horse strength? or couered his necke with neying?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Hast thou made him afraid as the grashopper? his strong neying is fearefull.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
He diggeth in the valley, and reioyceth in his strength: he goeth foorth to meete the harnest man.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
He mocketh at feare, and is not afraid, and turneth not backe from the sworde,
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Though the quiuer rattle against him, the glittering speare and the shield.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
He swalloweth the ground for fearcenes and rage, and he beleeueth not that it is the noise of the trumpet.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
He sayth among the trumpets, Ha, ha: hee smellleth the battell afarre off, and the noyse of the captaines, and the shouting.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Shall the hauke flie by thy wisedome, stretching out his wings toward the South?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Doeth the eagle mount vp at thy commandement, or make his nest on hie?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Shee abideth and remaineth in the rocke, euen vpon the toppe of the rocke, and the tower.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
From thence she spieth for meate, and her eyes beholde afarre off.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
His young ones also sucke vp blood: and where the slaine are, there is she.
