Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Do thou know the time when the wild goats of the rock bring forth? Or can thou mark when the hinds do calve?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Can thou number the months that they fulfill? Or do thou know the time when they bring forth?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
They bow themselves. They bring forth their young. They cast out their pains.
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Their young ones become strong. They grow up in the open field. They go forth, and return not again.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Who has sent out the wild donkey free? Or who has loosed the bonds of the swift donkey
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
whose home I have made the wilderness, and the salt land his dwelling-place?
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
He scorns the tumult of the city, neither does he hear the shoutings of the driver.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
The range of the mountains is his pasture, and he searches after every green thing.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Will the wild-ox be content to serve thee? Or will he abide by thy crib?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Can thou bind the wild-ox with his band in the furrow? Or will he harrow the valleys after thee?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Will thou trust him because his strength is great? Or will thou leave to him thy labor?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Will thou confide in him that he will bring home thy seed, and gather the grain of thy threshing-floor?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
The wings of the ostrich wave proudly, but are they the pinions and plumage of love?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
For she leaves her eggs on the ground, and warms them in the dust.
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
And she forgets that the foot may crush them, or that the wild beast may trample them.
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
She deals hardly with her young ones, as if they were not hers. Though her labor be in vain, she is without fear,
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
because God has deprived her of wisdom, nor has he imparted understanding to her.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
The time she lifts up herself on high she scorns the horse and his rider.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Have thou given the horse his might? Have thou clothed his neck with the quivering mane?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Have thou made him to leap as a locust? The glory of his snorting is awesome.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
He paws in the valley, and rejoices in his strength. He goes out to meet the armed men.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
He mocks at fear, and is not dismayed. Neither does he turn back from the sword.
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
The quiver rattles against him, the flashing spear and the javelin.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
He swallows the ground with fierceness and rage, nor does he believe that it is the voice of the trumpet.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
As often as the trumpet sounds he says, Aha! And he smells the battle afar off, the thunder of the captains, and the shouting.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Is it by thy wisdom that the hawk soars, and stretches her wings toward the south?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Is it at thy command that the eagle mounts up, and makes her nest on high?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
She dwells on the cliff, and makes her home upon the point of the cliff and the stronghold.
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
From there she spies out the prey. Her eyes behold it afar off.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Her young ones also suck up blood. And where the slain are, there is she.
