Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Kender du Tiden, da Stengeden føder, tager du Vare på Hindenes Veer,
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
tæller du mon deres Drægtigheds Måneder, kender du Tiden, de føder?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
De lægger sig ned og føder og kaster Kuldet,
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Ungerne trives, gror til i det frie, løber bort og kommer ej til dem igen.
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Hvem slap Vildæslet løs, hvem løste mon Steppeæslets Reb,
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
som jeg gav Ørkenen til Hjem, den salte Steppe til Bolig?
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Det ler ad Byens Larm og hører ej Driverens Skælden;
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
det ransager Bjerge, der har det sin Græsgang, det leder hvert Græsstrå op.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Er Vildoksen villig at trælle for dig, vil den stå ved din Krybbe om Natten?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Binder du Reb om dens Hals, pløjer den Furerne efter dig?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Stoler du på dens store Kræfter; overlader du den din Høst?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Tror du, den kommer tilbage og samler din Sæd på Loen?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Mon Strudsens Vinge er lam, eller mangler den Dækfjer og Dun,
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
siden den betror sine Æg til Jorden og lader dem varmes i Sandet,
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
tænker ej på, at en Fod kan knuse dem, Vildtet på Marken træde dem sønder?
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Hård ved Ungerne er den, som var de ej dens; spildt er dens Møje, det ængster den ikke.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Thi Gud lod den glemme Visdom og gav den ej Del i Indsigt.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Når Skytterne kommer, farer den bort, den ler ad Hest og Rytter.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Giver du Hesten Styrke, klæder dens Hals med Manke
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
og lærer den Græshoppens Spring? Dens stolte Prusten indgyder Rædsel.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Den skraber muntert i Dalen, går Brynjen væligt i Møde;
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
den ler ad Rædselen, frygter ikke og viger ikke for Sværdet;
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Koggeret klirrer over den, Spydet og Køllen blinker;
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
den sluger Vejen med gungrende Vildskab, den tøjler sig ikke, når Hornet lyder;
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
et Stød i Hornet, straks siger den: Huj! Den vejrer Kamp i det fjerne, Kampskrig og Førernes Råb.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Skyldes det Indsigt hos dig, at Falken svinger sig op og breder sin Vinge mod Sønden?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Skyldes det Bud fra dig, at Ørnen flyver højt og bygger sin højtsatte Rede?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Den bygger og bor på Klipper, på Klippens Tinde og Borg;
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
den spejder derfra efter Æde, viden om skuer dens Øjne.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Ungerne svælger i Blod; hvor Valen findes, der er den!
