Књига о Јову 39
1 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
Víš-li, kterého času rodí kamsíkové, a laň ku porodu pracující spatřil-lis?
2 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
Máš-li v počtu měsíce, kteréž vyplňují? Znáš-li, pravím, čas porodu jejich?
3 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
Jak se kladou, plod svůj utiskají, a s bolestí ho pozbývají?
4 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
Jak se zmocňují mladí jejich, i odchovávají picí polní, a vycházejíce, nenavracují se k nim?
5 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
Kdo propustil zvěř, aby byla svobodná? A řemení divokého osla kdo rozvázal?
6 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
Jemuž jsem dal pustinu místo domu jeho, a místo příbytku jeho zemi slatinnou.
7 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
Posmívá se hluku městskému, a na křikání toho, kdož by jej honil, nic nedbá.
8 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
To, což nachází v horách, jest pastva jeho; nebo toliko zeliny hledá.
9 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
Svolí-liž jednorožec, aby tobě sloužil, a u jeslí tvých aby nocoval?
10 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
Připřáhneš-liž provazem jednorožce k orání? Bude-liž vláčeti brázdy za tebou?
11 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
Zdaž se na něj ubezpečíš, proto že jest veliká síla jeho, a poručíš jemu svou práci?
12 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
Zdaž se jemu dověříš, že sveze semeno tvé, a na humno tvé shromáždí?
13 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
Ty-lis dal pávům křídlo pěkné, aneb péro čápu neb pstrosu?
14 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
A že opouští na zemi vejce svá, ačkoli je v prachu osedí,
15 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
Nic nemysle, že by je noha potlačiti, aneb zvěř polní pošlapati mohla?
16 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
Tak se zatvrzuje k mladým svým, jako by jich neměl; jako by neužitečná byla práce jeho, tak jest bez starosti.
17 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
Nebo nedal jemu Bůh moudrosti, aniž mu udělil rozumnosti.
18 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
Èasem svým zhůru se vznášeje, posmívá se koni i jezdci jeho.
19 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
Zdaž ty dáti můžeš koni sílu? Ty-li ozdobíš šíji jeho řehtáním?
20 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
Zdali jej zastrašíš jako kobylku? Anobrž frkání chřípí jeho strašlivé jest.
21 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
Kopá důl, a pléše v síle své, vycházeje vstříc i zbroji.
22 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
Směje se strachu, aniž se leká, aniž ustupuje zpátkem před ostrostí meče,
23 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
Ač i toul na něm chřestí, a blyští se dřevce a kopí.
24 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
S hřmotem a s hněvem kopá zemi, aniž pokojně stojí k zvuku trouby.
25 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
Anobrž k zvuku trouby řehce, a zdaleka cítí boj, hluk knížat a prokřikování.
26 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
Zdali podlé rozumu tvého létá jestřáb, roztahuje křídla svá na poledne?
27 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
Zdali k rozkazu tvému zhůru se vznáší orlice, a vysoko se hnízdí?
28 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
Na skále přebývá, přebývá na špičaté skále jako na hradě,
29 Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
Odkudž hledá pokrmu, kterýž z daleka očima svýma spatřuje.
30 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
Ano i mladí její střebí krev, a kde těla mrtvá, tu i ona jest.
