Књига о Јову 38
1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Depois disto o Senhor respondeu a Job dum redemoinho, e disse:
2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
Quem é este que escurece o conselho com palavras sem conhecimento?
3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Agora cinge os teus lombos, como homem; e perguntar-te-ei, e tu me ensina.
4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Onde estavas tu, quando eu fundava a terra? faze-mo saber, se tens inteligência.
5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
Quem lhe pôs as medidas? se tu o sabes; ou quem estendeu sobre ela o cordel?
6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Sobre que estão fundadas as suas bases? ou quem assentou a sua pedra da esquina,
7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
Quando as estrelas da alva juntas alegremente cantavam, e todos os filhos de Deus jubilavam?
8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
Ou quem encerrou o mar com portas, quando trasbordou e saiu da madre;
9 Кад га одех облаком и пових тамом;
Quando eu pus as nuvens por sua vestidura, e a escuridão por envolvedouro?
10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
Quando passei sobre ele o meu decreto, e lhe pus portas e ferrolhos;
11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
E disse: Até aqui virás, e não mais adiante, e aqui se quebrarão as tuas ondas empoladas?
12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
Ou desde os teus dias deste ordem à madrugada? ou mostraste à alva o seu lugar;
13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
Para que pegasse dos fins da terra, e os ímpios fossem sacudidos dela;
14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
E se transformasse como o barro, sob o selo, e se pusessem como vestidos;
15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
E dos ímpios se desvie a sua luz, e o braço altivo se quebrante;
16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
Ou entraste tu até às origens do mar? ou passeaste no mais profundo do abismo?
17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
Ou descobriram-se-te as portas da morte? ou viste as portas da sombra da morte?
18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
Ou com o teu entendimento chegaste às larguras da terra? faze-mo saber, se sabes tudo isto.
19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
Onde está o caminho para onde mora a luz? e, quanto às trevas, onde está o seu lugar;
20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
Para que as tragas aos seus limites, e para que saibas as veredas da sua casa?
21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
Acaso tu o sabes, porque já então eras nascido, e por ser grande o número dos teus dias?
22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
Ou entraste tu até aos tesouros da neve? e viste os tesouros da saraiva,
23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
Que eu retenho até do tempo da angústia, até ao dia da peleja e da guerra?
24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
Onde está o caminho em que se reparte a luz, e se espalha o vento oriental sobre a terra?
25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
Quem abriu para a inundação um leito, e um caminho para os relâmpagos dos trovões;
26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
Para chover sobre a terra, onde não há ninguém, e no deserto, em que não há gente;
27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
Para fartar a terra deserta e assolada, e para fazer crescer os renovos da erva?
28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
A chuva porventura tem pai? ou quem gera as gotas do orvalho,
29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
De cujo ventre procede o gelo? e quem gera a geada do céu?
30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
Como debaixo de pedra as águas se escondem: e a superfície do abismo se coalha.
31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
Ou poderás tu ajuntar as delícias das sete estrelas, ou soltar os atilhos do Orion?
32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
Ou produzir as constelações a seu tempo? e guiar a Ursa com seus filhos?
33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Sabes tu as ordenanças dos céus? ou podes dispor do domínio deles sobre a terra?
34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Ou podes levantar a tua voz até às nuvens, para que a abundância das águas te cubra?
35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
Ou enviarás aos raios para que saiam, e te digam: Eis-nos aqui?
36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Quem pôs a sabedoria nas entranhas? ou quem deu ao sentido o entendimento?
37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
Quem numerará as nuvens pela sabedoria? ou os odres dos céus, quem os abaixará,
38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
Quando se funde o pó numa massa, e se apegam os torrões uns aos outros?
39 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Porventura caçarás tu preza para a leoa? ou fartarás a fome dos filhos dos leões,
40 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
Quando se agacham nos covis, e estão à espreita nas covas?
41 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Quem prepara aos corvos o seu alimento, quando os seus pintainhos gritam a Deus e andam vagueando, por não terem de comer?
