Књига о Јову 38

1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:

Nanoiñe Iobe boak’ an-talio amy zao t’Iehovà ami’ty hoe:

2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?

Ia ze o mampaieñe vere añ’enta’e tsy aman-kilalao?

3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.

Midiaña vania hoe ondaty; le hañontaneako, vaho ho toiñe’o.

4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.

Taia v’iheo te ­najadoko o faha’ ty tane toio? Taroño kanao mahilala.

5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?

Ia ty nisafiry o zehe’eo naho fohi’o? he ia ty namavatse taly ama’e?

6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?

Najadoñe ami’ty inoñ’ o faha’eo? ia ka ty nampitsatoke ty vato-lahi’e?

7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.

Ie hene nitrao-pisaboañe o vasia-maraiñeo vaho fonga nipoñak’ an-drebeke o anan’ Añahareo.

8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?

Ke ia ty nampigabeñe i riakey an-dalam-bey, ie vaho niboloañe boak’an-koviñe ao.

9 Кад га одех облаком и пових тамом;

Ie nitseneako saroñe an-drahoñe, naho sokotry an-kamoromoroñañe.

10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;

Ie nafepèko o efe’eo vaho nampijadoñe ty sikada’e naho o lala’eo,

11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.

Ami’ty hoe: Efets’ etoa ty homba’o, le tsy ilikoarañe; etoañe ty hanjirañe o onja’o mitoabotseo.

12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,

Fa linili’o hao i maraiñey, sikal’am-pifotoran’ andro’o añe, he nampahafohine’o i fanjirik’androy hao i toe’ey,

13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,

hamihina’e o indran-taneo, hañifihañe ama’e o lo-tserekeo?

14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,

Ie miova hoe lietse ambanem-boli-pitomboke, miboake hoe volon-tsaroñe ty vinta’e.

15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?

Fe tanañe amo tsereheñeo ty hazavà’iareo, vaho ampipozaheñe ty sira mizonjoñe.

16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?

Fa niziliha’o hao ty figoangoaña’ i riakey? hera nijelanjelañe an-goledo’ i lalekey?

17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?

Fa nibentareñ’ ama’o hao o lalam-bein-kavilasio? fa niisa’o hao o lalan-talinjom-pihomahañeo?

18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.

Apota’o hao ty fienene’ ty tane toy? abejaño naho hene fohi’o?

19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами,

Aia ty lalam-bam-pimoneña’ i hazavàñey? Naho i ieñey, aia ty akiba’e?

20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?

Hanesea’o mb’am-pifaritsoha’e añe: hitinoña’o o lalam-ban-kiboho’e mb’eo?

21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.

Fohi’o kanao Izay ty nisamahañ’ azo, vaho tsivatse o andro’oo!

22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,

Fa nimoaha’o hao ty fañajañe i fanalay? Nioni’o hao ty famandroñañe o havandrao?

23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?

I nahajako ho an-tsan-kasotriañey, ho amy andron-kotakotake naho fialiañey?

24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?

Lalañe aia ty ifampirià’ i hazavàñey, ty ifampitsiriaria’ i tiok’atiñanañey an-tane atoy?

25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?

Ia ty nihaly talaha ho a i fisorotombahañey, ndra ty lalan-kombà’ i àmpin-kotrokey?

26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,

Hahavia’ ty orañe an-tane tsy ama’ondaty, ndra an-diolio pok’ olombeloñe,

27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.

hahaeneñe i fatram-bey mangoakoakey hitovoaña’ i ahetsey hitiry?

28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?

Manan-drae hao i orañey? Ke ia ty nampiareñe o tsopan-jonoo?

29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,

Boak’ an-kovi’ ia o fanalao? Le i pilitem-panalan-dikerañey, ia ty nisamak’ aze?

30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?

Ie mihagàñe hoe vato ty rano, vaho mijihetse ty tarehe’ i lalekey?

31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?

Lefe’ o feheñe hao o silisili’ i Kimào, ndra ampibalaheñe ty vahots’ i Kesileo?

32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?

Hampiakare’o an-tsà’e hao t’i Mazarote? Ho tehafe’o hao t’i Aiìse rekets’ o ana’eo?

33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?

Fohi’o hao o fañèn-dikerañeo? Ho lefe’o ajadoñe hao ty fifehea’ iareo ty tane toy?

34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?

Mahafipoña-peo mb’an-drahoñe mb’eo v’iheo, hahaliporañ’ azo an-drano bey?

35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?

Mahafañirake hotroke v’iheo, hihiririña’e mb’eo, hanoa’iareo ty hoe: Intoan-jahay?

36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?

Ia ty nampipoke hihitse an-troke ao? Ia ka ty nanolotse hilala añ’ arofo?

37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,

Ia ty mahafañiake o rahoñeo ami’ty hihi’e? ke mahafañiliñe o zonjon-dikerañeo,

38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?

ie ampibokobokoeñe ty deboke, vaho mifampipiteke o vonga’eo?

39 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,

Ho tsatsae’o haneñe hao ty liona? Ho eneñe’o hao ty hatea-hane’ o liona tora’eo,

40 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

Ie mikoloto an-dakato ao, ie misimotse ami’ty mangongòñe ao?

41 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?

Ia ty mamahan-tsindroke o koàkeo, ie mikoaik’ aman’Añahare o ana’eo, naho mikariokariok’ avao tsy aman-kaneñe?