Књига о Јову 38
1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Respondens autem Dominus Iob de turbine, dixit:
2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
Quis est iste involvens sententias sermonibus imperitis?
3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Accinge sicut vir lumbos tuos: interrogabo te, et responde mihi.
4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Ubi eras quando ponebam fundamenta terrae? indica mihi si habes intelligentiam.
5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
Quis posuit mensuras eius, si nosti? vel quis tetendit super eam lineam?
6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Super quo bases illius solidatae sunt? aut quis demisit lapidem angularem eius,
7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
Cum me laudarent simul astra matutina, et iubilarent omnes filii Dei?
8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
Quis conclusit ostiis mare, quando erumpebat quasi de vulva procedens:
9 Кад га одех облаком и пових тамом;
Cum ponerem nubem vestimentum eius, et caligine illud quasi pannis infantiae obvolverem?
10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
Circumdedi illud terminis meis, et posui vectem, et ostia:
11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
Et dixi: Usque huc venies, et non procedes amplius, et hic confringes tumentes fluctus tuos.
12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
Numquid post ortum tuum praecepisti diluculo, et ostendisti aurorae locum suum?
13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
Et tenuisti concutiens extrema terrae, et excussisti impios ex ea?
14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
Restituetur ut lutum signaculum, et stabit sicut vestimentum:
15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
Auferetur ab impiis lux sua, et brachium excelsum confringetur.
16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
Numquid ingressus es profunda maris, et in novissimis abyssi deambulasti?
17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
Numquid apertae sunt tibi portae mortis, et ostia tenebrosa vidisti?
18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
Numquid considerasti latitudinem terrae? indica mihi, si nosti, omnia,
19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
In qua via lux habitet, et tenebrarum quis locus sit:
20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
Ut ducas unumquodque ad terminos suos, et intelligas semitas domus eius.
21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
Sciebas tunc quod nasciturus esses? et numerum dierum tuorum noveras?
22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
Numquid ingressus es thesauros nivis, aut thesauros grandinis aspexisti,
23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
Quae praeparavi in tempus hostis, in diem pugnae et belli?
24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
Per quam viam spargitur lux, dividitur aestus super terram?
25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
Quis dedit vehementissimo imbri cursum, et viam sonantis tonitrui,
26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
Ut plueret super terram absque homine in deserto, ubi nullus mortalium commoratur,
27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
Ut impleret inviam et desolatam, et produceret herbas virentes?
28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
Quis est pluviae pater? vel quis genuit stillas roris?
29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
De cuius utero egressa est glacies? et gelu de caelo quis genuit?
30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
In similitudinem lapidis aquae durantur, et superficies abyssi constringitur.
31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
Numquid coniungere valebis micantes stellas Pleiadas, aut gyrum Arcturi poteris dissipare?
32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
Numquid producis Luciferum in tempore suo, et Vesperum super filios terrae consurgere facis?
33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Numquid nosti ordinem caeli, et pones rationem eius in terra?
34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Numquid elevabis in nebula vocem tuam, et impetus aquarum operiet te?
35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
Numquid mittes fulgura, et ibunt, et revertentia dicent tibi: Adsumus?
36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Quis posuit in visceribus hominis sapientiam? vel quis dedit gallo intelligentiam?
37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
Quis enarrabit caelorum rationem, et concentum caeli quis dormire faciet?
38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
Quando fundebatur pulvis in terra, et glebae compingebantur?
39 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Numquid capies leaenae praedam, et animam catulorum eius implebis,
40 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
Quando cubant in antris, et in specubus insidiantur?
41 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Quis praeparat corvo escam suam, quando pulli eius clamant ad eum, vagientes, eo quod non habeant cibos?
