Књига о Јову 38
1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Majd felele az Úr Jóbnak a forgószélből és monda:
2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
Ki az, a ki elhomályosítja az örök rendet tudatlan beszéddel?
3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Nosza övezd fel, mint férfiú derekadat, én majd kérdezlek, te meg taníts engem!
4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Hol voltál, mikor a földnek alapot vetettem? Mondd meg, ha tudsz valami okosat!
5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
Ki határozta meg mértékeit, ugyan tudod-é; avagy ki húzta el felette a mérő zsinórt?
6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Mire bocsátották le oszlopait, avagy ki vetette fel szegeletkövét;
7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
Mikor együtt örvendezének a hajnalcsillagok, és Istennek minden fiai vigadozának?
8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
És kicsoda zárta el ajtókkal a tengert, a mikor előtünt, az anyaméhből kijött;
9 Кад га одех облаком и пових тамом;
Mikor ruházatává a felhőt tevém, takarójául pedig a sürű homályt?
10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
Mikor reávontam törvényemet, zárat és ajtókat veték eléje:
11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
És azt mondám: Eddig jőjj és ne tovább; ez itt ellene áll kevély habjaidnak!
12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
Parancsoltál-é a reggelnek, a mióta megvagy? Kimutattad-é a hajnalnak a helyét?
13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
Hogy belefogózzék a földnek széleibe, és lerázassanak a gonoszok róla.
14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
Hogy átváltozzék mint a megpecsételt agyag, és előálljon, mint egy ruhában.
15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
Hogy a gonoszoktól elvétessék világosságuk, és a fölemelt kar összetöressék?
16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
Eljutottál-é a tenger forrásáig, bejártad-é a mélységnek fenekét?
17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
Megnyíltak-é néked a halálnak kapui; a halál árnyékának kapuit láttad-é?
18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
Áttekintetted-é a föld szélességét, mondd meg, ha mindezt jól tudod?
19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
Melyik út visz oda, hol a világosság lakik, és a sötétségnek hol van a helye?
20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
Hogy visszavinnéd azt az ő határába, és hogy megismernéd lakása útjait.
21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
Tudod te ezt, hiszen már akkor megszülettél; napjaidnak száma nagy!
22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
Eljutottál-é a hónak tárházához; vagy a jégesőnek tárházát láttad-é?
23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
A mit fentartottam a szükség idejére, a harcz és háború napjára?
24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
Melyik út visz oda, a hol szétoszlik a világosság, és szétterjed a keleti szél a földön?
25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
Ki hasított nyílást a záporesőnek, és a mennydörgő villámnak útat?
26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
Hogy aláessék az ember nélkül való földre, a pusztaságra, holott senki sincsen;
27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
Hogy megitasson pusztát, sivatagot, és hogy sarjaszszon zsenge pázsitot?
28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
Van-é atyja az esőnek, és ki szülte a harmat cseppjeit?
29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
Kinek méhéből jött elő a jég, és az ég daráját kicsoda szülte?
30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
Miként rejtőznek el a vizek mintegy kő alá, és mint zárul be a mély vizek színe?
31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
Összekötheted-é a fiastyúk szálait; a kaszáscsillag köteleit megoldhatod-é?
32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
A hajnalcsillagot előhozhatod-é az ő idejében, avagy a gönczölszekeret forgathatod-é fiával együtt?
33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Ismered-é az ég törvényeit, vagy te határozod-é meg uralmát a földön?
34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Felemelheted-é szavadat a felhőig, hogy a vizeknek bősége beborítson téged?
35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
Kibocsáthatod-é a villámokat, hogy elmenjenek, vagy mondják-é néked: Itt vagyunk?
36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Ki helyezett bölcseséget a setét felhőkbe, vagy a tüneményeknek ki adott értelmet?
37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
Ki számlálta meg a bárányfelhőket bölcseséggel, és ki üríti ki az égnek tömlőit;
38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
Mikor a por híg sárrá változik, és a göröngyök összetapadnak?
39 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Vadászol-é prédát a nőstény oroszlánnak, és az oroszlánkölykök éhségét kielégíted-é;
40 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
Mikor meglapulnak tanyáikon, és a bokrok közt lesben vesztegelnek?
41 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Ki szerez a hollónak eledelt, mikor a fiai Istenhez kiáltoznak; kóvályognak, mert nincs mit enniök?
