Књига о Јову 38
1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Then spake Jehovah to Job out of the whirlwind, and said:
2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
Who is this that darkeneth counsel by words without knowledge?
3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Gird up thy loins like a man! I will ask thee, and answer thou me!
4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Where wast thou when I laid the foundations of the earth? Declare, if thou hast understanding!
5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
Who fixed its dimensions, that thou shouldst know it! Or who stretched out the line upon it?
6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Upon what were its foundations fixed? And who laid its corner-stone,
7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
When the morning stars sang together, And all the sons of God shouted for joy?
8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
And who shut up the sea with doors, When it burst forth as from the womb?
9 Кад га одех облаком и пових тамом;
When I made the clouds its mantle, And thick darkness its swaddling-band;
10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
When I appointed for it my bound, And fixed for it bars and doors;
11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
And said, Thus far shalt thou come, and no farther, And here shall thy proud waves be stayed!
12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
Hast thou, in thy life, given charge to the morning, Or caused the day-spring to know its place,
13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
That it should lay hold of the ends of the earth, And shake the wicked out of it?
14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
It is changed as clay by the seal; And all things stand forth as in rich apparel.
15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
But from the wicked their light is withheld, And the high-raised arm is broken.
16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
Hast thou visited the springs of the sea, And walked through the recesses of the deep?
17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
Have the gates of death been disclosed to thee, And hast thou seen the gates of the shadow of death?
18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
Hast thou surveyed the breadth of the earth? Declare, if thou knowest it all!
19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
Where is the way to the abode of light? And darkness—where is its dwelling-place?
20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
That thou shouldst lead it to its boundary, And that thou shouldst know the paths to its mansion!
21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
Surely thou knowest; for thou wast then born! And the number of thy years is great!
22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
Hast thou visited the storehouses of the snow, Or seen the treasuries of the hail,
23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
Which I have reserved against the time of trouble, —Against the day of battle and war?
24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
What is the way to where light is distributed, And the east wind spread abroad upon the earth?
25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
Who hath prepared channels for the rain, And a path for the thunder-flash,
26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
To give rain to the land without an inhabitant, To the wilderness wherein is no man;
27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
To satisfy the desolate and waste ground, And cause the tender herb to spring forth?
28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
Hath the rain a father? Or who hath begotten the drops of the dew?
29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
Out of whose womb came the ice? And who hath gendered the hoar-frost of heaven?
30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
The waters are hid as under stone, And the face of the deep becometh solid.
31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
Canst thou fasten the bands of the Pleiades, Or loosen the chains of Orion?
32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
Canst thou lead forth the Signs in their season, Or guide the Bear with her sons?
33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Knowest thou the ordinances of the heavens? Hast thou appointed their dominion over the earth?
34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Canst thou lift up thy voice to the clouds, So that abundance of waters will cover thee?
35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
Canst thou send forth lightnings, so that they will go, And say to thee, “Here we are”?
36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Who hath put understanding in the reins, And given intelligence to the mind?
37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
Who numbereth the clouds in wisdom? And who poureth out the bottles of heaven,
38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
When the dust floweth into a molten mass, And the clods cleave fast together?
39 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Canst thou hunt prey for the lioness, Or satisfy the hunger of the young lions,
40 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
When they couch in their dens, And lie in wait in the thicket?
41 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Who provideth for the raven his food, When his young ones cry unto God, While they wander about without food?
