Књига о Јову 38
1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Then YHWH answered Job out of the whirlwind, and said,
2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
Who is this that darkeneth counsel by words without knowledge?
3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Gird up now thy loins like a man; for I will demand of thee, and answer thou me.
4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Where wast thou when I laid the foundations of the earth? declare, if thou hast understanding.
5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
Who hath laid the measures thereof, if thou knowest? or who hath stretched the line upon it?
6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Whereupon are the foundations thereof fastened? or who laid the corner stone thereof;
7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
When the morning stars sang together, and all the sons of Elohim shouted for joy?
8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
Or who shut up the sea with doors, when it brake forth, as if it had issued out of the womb?
9 Кад га одех облаком и пових тамом;
When I made the cloud the garment thereof, and thick darkness a swaddlingband for it,
10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
And brake up for it my decreed place, and set bars and doors,
11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
And said, Hitherto shalt thou come, but no further: and here shall thy proud waves be stayed?
12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
Hast thou commanded the morning since thy days; and caused the dayspring to know his place;
13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
That it might take hold of the ends of the earth, that the wicked might be shaken out of it?
14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
It is turned as clay to the seal; and they stand as a garment.
15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
And from the wicked their light is withholden, and the high arm shall be broken.
16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
Hast thou entered into the springs of the sea? or hast thou walked in the search of the depth?
17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
Have the gates of death been opened unto thee? or hast thou seen the doors of the shadow of death?
18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
Hast thou perceived the breadth of the earth? declare if thou knowest it all.
19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
Where is the way where light dwelleth? and as for darkness, where is the place thereof,
20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
That thou shouldest take it to the bound thereof, and that thou shouldest know the paths to the house thereof?
21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
Knowest thou it, because thou wast then born? or because the number of thy days is great?
22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
Hast thou entered into the treasures of the snow? or hast thou seen the treasures of the hail,
23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
Which I have reserved against the time of trouble, against the day of battle and war?
24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
By what way is the light parted, which scattereth the east wind upon the earth?
25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
Who hath divided a watercourse for the overflowing of waters, or a way for the lightning of thunder;
26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
To cause it to rain on the earth, where no man is; on the wilderness, wherein there is no man;
27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
To satisfy the desolate and waste ground; and to cause the bud of the tender herb to spring forth?
28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
Hath the rain a father? or who hath begotten the drops of dew?
29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
Out of whose womb came the ice? and the hoary frost of heaven, who hath gendered it?
30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
The waters are hid as with a stone, and the face of the deep is frozen.
31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
Canst thou bind the sweet influences of Pleiades, or loose the bands of Orion?
32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
Canst thou bring forth Mazzaroth in his season? or canst thou guide Arcturus with his sons?
33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Knowest thou the ordinances of heaven? canst thou set the dominion thereof in the earth?
34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Canst thou lift up thy voice to the clouds, that abundance of waters may cover thee?
35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
Canst thou send lightnings, that they may go, and say unto thee, Here we are?
36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Who hath put wisdom in the inward parts? or who hath given understanding to the heart?
37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
Who can number the clouds in wisdom? or who can stay the bottles of heaven,
38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
When the dust groweth into hardness, and the clods cleave fast together?
39 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Wilt thou hunt the prey for the lion? or fill the appetite of the young lions,
40 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
When they couch in their dens, and abide in the covert to lie in wait?
41 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Who provideth for the raven his food? when his young ones cry unto El, they wander for lack of meat.
