Књига о Јову 38
1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
And Jehovah answered Job out of the whirlwind and said,
2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
Who is this that darkeneth counsel by words without knowledge?
3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Gird up now thy loins like a man; and I will demand of thee, and inform thou me.
4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Where wast thou when I founded the earth? Declare, if thou hast understanding.
5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
Who set the measures thereof — if thou knowest? or who stretched a line upon it?
6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Whereupon were the foundations thereof sunken? or who laid its corner-stone,
7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
When the morning stars sang together, and all the sons of God shouted for joy?
8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
And who shut up the sea with doors, when it burst forth, issuing out of the womb?
9 Кад га одех облаком и пових тамом;
When I made the cloud its garment, and thick darkness a swaddling band for it;
10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
When I cut out for it my boundary, and set bars and doors,
11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
And said, Hitherto shalt thou come and no further, and here shall thy proud waves be stayed?
12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
Hast thou since thy days commanded the morning? hast thou caused the dawn to know its place,
13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
That it might take hold of the ends of the earth, and the wicked might be shaken out of it?
14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
It is changed like the signet-clay; and [all things] stand forth as in a garment:
15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
And from the wicked their light is withholden, and the uplifted arm is broken.
16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
Hast thou entered as far as the springs of the sea? and hast thou walked in the recesses of the deep?
17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
Have the gates of death been revealed unto thee? and hast thou seen the gates of the shadow of death?
18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
Hath thine understanding compassed the breadths of the earth? Declare if thou knowest it all.
19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
Where is the way to where light dwelleth? and the darkness, where is its place,
20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
That thou shouldest take it to its bound, and that thou shouldest know the paths to its house?
21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
Thou knowest, for thou wast then born, and the number of thy days is great!
22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
Hast thou entered into the storehouses of the snow, and hast thou seen the treasuries of the hail,
23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
Which I have reserved for the time of distress, for the day of battle and war?
24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
By what way is the light parted, [and] the east wind scattered upon the earth?
25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
Who hath divided a channel for the rain-flood, and a way for the thunder's flash;
26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
To cause it to rain on the earth, where no one is; on the wilderness wherein there is not a man;
27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
To satisfy the desolate and waste [ground], and to cause the sprout of the grass to spring forth?
28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
Hath the rain a father? or who begetteth the drops of dew?
29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
Out of whose womb cometh the ice? and the hoary frost of heaven, who bringeth it forth?
30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
When the waters lie hidden as in stone, and the face of the deep holdeth fast together.
31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
Canst thou fasten the bands of the Pleiades, or loosen the cords of Orion?
32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
Dost thou bring forth the constellations each in its season? or dost thou guide the Bear with her sons?
33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Knowest thou the ordinances of the heavens? dost thou determine their rule over the earth?
34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Dost thou lift up thy voice to the clouds, that floods of waters may cover thee?
35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
Dost thou send forth lightnings that they may go, and say unto thee, Here we are?
36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Who hath put wisdom in the inward parts? or who hath given understanding to the mind?
37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
Who numbereth the clouds with wisdom? or who poureth out the bottles of the heavens,
38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
When the dust runneth as into a molten mass, and the clods cleave fast together?
39 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Dost thou hunt the prey for the lioness, and dost thou satisfy the appetite of the young lions,
40 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
When they crouch in [their] dens, [and] abide in the thicket to lie in wait?
41 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Who provideth for the raven his food, when his young ones cry unto God, [and] they wander for lack of meat?
