Књига о Јову 37
1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
A ESTO también se espanta mi corazón, y salta de su lugar.
2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
Oid atentamente su voz terrible, y el sonido que sale de su boca.
3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
Debajo de todos los cielos lo dirige, y su luz hasta los fines de la tierra.
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
Después de ella bramará el sonido, tronará él con la voz de su magnificencia; y aunque sea oída su voz, no los detiene.
5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
Tronará Dios maravillosamente con su voz; él hace grandes cosas, que nosotros no entendemos.
6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
Porque á la nieve dice: Desciende á la tierra; también á la llovizna, y á los aguaceros de su fortaleza.
7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
Así hace retirarse á todo hombre, para que los hombres todos reconozcan su obra.
8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
La bestia se entrará en su escondrijo, y estaráse en sus moradas.
9 С југа долази олуја, и са севера зима.
Del mediodía viene el torbellino, y el frío de los vientos del norte.
10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
Por el soplo de Dios se da el hielo, y las anchas aguas son constreñidas.
11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
Regando también llega á disipar la densa nube, y con su luz esparce la niebla.
12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
Asimismo por sus designios se revuelven las nubes en derredor, para hacer sobre la haz del mundo, en la tierra, lo que él les mandara.
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
Unas veces por azote, otras por causa de su tierra, otras por misericordia las hará parecer.
14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
Escucha esto, Job; repósate, y considera las maravillas de Dios.
15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
¿Supiste tú cuándo Dios las ponía en concierto, y hacía levantar la luz de su nube?
16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
¿Has tú conocido las diferencias de las nubes, las maravillas del Perfecto en sabiduría?
17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
¿Por qué están calientes tus vestidos cuando se fija el [viento del] mediodía sobre la tierra?
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
¿Extendiste tú con él los cielos, firmes como un espejo sólido?
19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
Muéstranos qué le hemos de decir; [porque] nosotros no podemos componer [las ideas] á causa de las tinieblas.
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
¿Será preciso contarle cuando yo hablaré? Por más que el hombre razone, quedará como abismado.
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
He aquí aún: no se puede mirar la luz esplendente en los cielos, luego que pasa el viento y los limpia,
22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
Viniendo de la parte del norte la dorada claridad. En Dios hay una majestad terrible.
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
El [es] Todopoderoso, al cual no alcanzamos, grande en potencia; y en juicio y en multitud de justicia no afligirá.
24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Temerlo han por tanto los hombres: él no mira á los sabios de corazón.
