Књига о Јову 37
1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
Tudi ob tem moje srce trepeta in je premaknjeno iz svojega mesta.
2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
Pozorno prisluhnite hrupu njegovega glasu in zvoku, ki gre iz njegovih ust.
3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
Tega usmerja pod celotnim nebom in svoje bliskanje do koncev zemlje.
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
Za tem rjovi glas. Grmi z glasom svoje odličnosti in ne bo jih zadržal, ko se zasliši njegov glas.
5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
Bog s svojim glasom čudovito grmi. Dela velike stvari, ki jih ne moremo doumeti.
6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
Kajti snegu pravi: ›Bodi na zemlji, ‹ podobno majhnemu dežju in velikemu dežju njegove moči.
7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
Pečati roko vsakega človeka, da bi vsi ljudje lahko poznali njegovo delo.
8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
Potem gredo živali v brloge in ostanejo na svojih mestih.
9 С југа долази олуја, и са севера зима.
Iz juga prihaja vrtinčast veter in mraz iz severa.
10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
Z dihom Boga je dana zmrzal in širina vodá je omejena.
11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
Tudi z namakanjem obtežuje debel oblak. Razpršuje svoj svetli oblak.
12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
Ta je obrnjen ob njegovih nasvetih, da lahko naredijo karkoli jim zapoveduje na obličju zemeljskega [kroga] na zemlji.
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
Povzroča mu, da pride, bodisi za grajanje ali za njegovo deželo ali za usmiljenje.
14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
Prisluhni temu, oh Job. Stoj mirno in preudari čudovita Božja dela.
15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
Ali veš, kdaj jih je Bog razporedil in svetlobi svojega oblaka velel, da zasije?
16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Mar poznaš izravnavanja oblakov, čudovita dela njega, ki je popoln v spoznanju?
17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
Kako so tvoje obleke tople, ko z južnim vetrom umiri zemljo?
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
Ali si ti z njim razprostrl nebo, ki je močno in kakor staljeno zrcalo?
19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
Pouči nas, kaj mu bomo rekli, kajti svojega govora ne moremo urediti zaradi teme.
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
Mar mu bo povedano, da jaz govorim? Če človek govori, bo zagotovo požrt.
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
Sedaj ljudje ne vidimo svetle svetlobe, ki je v oblakih, toda veter gre mimo in jih očisti.
22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
Lepo vreme prihaja iz severa. Z Bogom je strašno veličanstvo.
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
Glede Vsemogočnega, ne moremo ga srečati. Odličen je v moči, v sodbi in v obilici pravice. Ne bo prizadel.
24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Ljudje se ga zato bojijo. Ne ozira se na nobenega od tistih, ki so modrega srca.«
